Dr Aleksandar Vujošević o alkoholu, u emisiji Dobro je, dobro je znati, RTS, 13.04.2018.

Od kad je veka i sveta, tu je i alkohol… Jedina zvanična, legalna psihoaktivna supstanca. Radujemo se, nazdravljamo ili tugujemo uz podignutu čašu. I mislimo da se istina krije u čaši… Davno su počela naučna istraživanja o uticaju alkohola na zdravlje… Droga je svaka biljna ili sintetička materija koja privremeno utiče na funkcije mozga, menja opažanje, svest, ponašanje. I bez obzira što je to piće baš od dedine šljive ili iz čuvenog vinograda, u svetskim studijama je na prvom mestu u prikazu najučestalije korišćenih droga. Nauka upozorava na posledice…. Alkohol deluje na svaku našu ćeliju. I ukupan zbir je suštinski negativan. Iako stimuliše proizvodnju i povećanje koncentracije zaštitnog HDL holesterola, to je samo prividno pozitivan efekat. Utiče i na loš holesterol. Ateroskleroza se brže razvija, krvni sudovi brže stare kada alkohol pokrene precizan destruktivan mehanizam. Pod uticajem alkohola povišen je nivo homocisteina u krvi što svakako nije dobro. CRP je snižen kod alkoholoičara, ali i to nije realna slika. Čistom etanolu se pripisuje dejstvo vazodilatacije – ali ni to nije baš tako – pitanje je da li alkohol stvarno širi krvne sudove ili nešto drugo radi preko trombocita?… Pod mikroskopom, koristi od alkohola nema…U ovoj emisiji govorimo o novim naučnim saznanjima – zašto pijemo, šta se tada dešava u našim ćelijama, neurotransmiterima i čemu li već još… i kako sa svim tim izaći na kraj. Gost u studiju je dr Aleksandar Vujošević, neuropsihijatar, koautor i autor brojnih stručnih vodiča, priručnika i pravilnika iz ove oblasti koji je u stručnim krugovima poznat po znanju i profesionalnom odnosu a pacijentima omiljen zbog blagosti, dobrih saveta, efikasnog lečenja.

Urednik emisije je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić, montaža Milorad Jevtić.

Label and copyright: Radio televizija Srbije


Kocka – demon najuzvišenijeg reda

Kocka – demon najuzvišenijeg reda

Tekst je objavljen 28.05.2018 na Ekspres.net

Opsednutost kockanjem dugo je vođena pod dijagnozom poremećaja impulsa. Odnedavno se klasifikuje kao poremećaj bolesti zavisnosti

Zavisnost od kockanja ima utaban put, ne događa se odjednom, niti posle jednog ili nekoliko kockarskih iskustava. Trenutak kada se postaje zavisnik istovetan je kao i kod svake druge zavisnosti – kada kockanje počinje da remeti život na bilo koji način. Biohemija u mozgu kockara postaje vrlo slična kao kod zavisnika od opijata. Za tu vrstu poremećaja ne postoje lekovi. Oni koji se koriste su tek blaga ispomoć.

Psihijatar dr Aleksandar Vujo­šević ima ogromno iskustvo u le­čenju zavisnika od kocke. Osim što dolazi do određenih neurobioloških procesa, kao možda i bitniji element on navodi razvijanje zavisničkog obrasca ponašanja, koji je veoma teško raštimovati i vratiti u rutinu koja bi se podvela pod normalnu.

– Ko jednom postane zavisnik od kockanja, kao i kod svake druge zavisnosti, ne može više da se kocka umereno. Ne može više da se kontroliše. Ko je postao zavisnik, mora s tim da živi do kraja svog veka. Kocka je sigurno najteža bihevioralna zavisnost, najteža nehemijska zavisnost. Po svojim posledicama je razorna. Možda se jedino zavisnost od heroina može meriti s kockom jer su kod obe vrste zavisnika uključene teške socijalne posledice: dugovanje, zelenaši, raspad porodice, prodaja stanova, rasprodaja svega – navodi Vujošević.

– Nikada nisam igrao karte, ni rulet, nije me to privlačilo, ali poker-aparati i kladionica su mi uni­štili život i porodicu. Ja sam iz ugledne porodice, otac je profesor u penziji, majka medicinska sestra, babica. Bilo me je sramota da idem na terapije odvikavanja od kocke u neku državnu bolnicu, pa su mi roditelji plaćali tretmane kod privatnog psihijatra. Imao sam veliku želju da se odviknem od tog poroka, želeo sam da vratim suprugu, koja me je s trogodišnjim detetom napustila. Slušao sam lekara, ali mi je u glavi stalno odzvanjalo „veća-manja, veća-manja“… Nije uspelo, nisam izdržao – počinje svoju ispovest za „Ekspres“ P. B. (48) iz Beograda (ime poznato redakciji, prim. aut.), koji je na klađenju i pokeraparatima izgubio brak, stan, posao, zdravlje…

NEZAOBILAZNA PODRŠKA

Dr Vujošević objašnjava da je lečenje od kocke veliki poduhvat i za terapeute i za pacijente. Na le­čenje od zavisnosti ne dolazi niko ko je zaradio pare u kockarnici, već urušeni ljudi koji su došli do dna i koji su pod velikim pritiskom.

– Najčešće dolaze pod pritiskom porodice. Sam dolazak i po­četak lečenja su od ogromnog zna­čaja. Tu uloga terapeuta dobija na značaju jer kockar najčešće nije silno motivisan za lečenje, pa intenzivnim radom treba prvo stvoriti uvid, da kockar shvati veličinu svog problema, da ga jure zelenaši, da porodica hoće da ga se odrekne, da je svog oca i majku, ženu ili brata doveo do toga da im prete zbog dugova… Hiljadu je teških primera. U sklopu terapijskog procesa potrebno je obezbediti podršku ljudi koji će pomagati u lečenju. Najbolji i najpreporučljiviji vid lečenja, kao i za mnoge druge zavisnosti, jeste grupna terapija. Za pacijente koji nisu spremni da svoju intimu dele s grupom sličan je princip lečenja. To ne znači lečenje jedan na jedan, tu nema uspeha, već mora da bude uključena i porodica.

Za najteže slučajeve se preporučuje hospitalizacija kako bi se kockar odvojio od sveta kocke, razgradio zavisnički obrazac ponašanja, bez odlazaka u kladionice, kockarnice, među društvo koje se kladi… Teško je danas suziti sve mogućnosti jer kockanje postoji i na internetu, na društvenim mrežama. Zato se saradnici pacijenta ponekad pretvaraju u njegove policajce, što oni ne prihvataju lako. Kasnije, kada ipak prihvate da imaju problem, polako menjaju ponašanje i svesno se trude da ne dođu u situaciju da se kockaju.

Prvi put sam seo za pokeraparat sa 25 godina, kada sam završio fakultet i počeo da radim u jednom osiguravajućem društvu. Vlasnik kafića u mom kraju u kojem sam skoro svaki dan svraćao na kafu ubacio je tri poker-aparata. Seo sam iz radoznalosti. Uložio sam pet maraka, za to dobio 1.000 poena i počeo da udaram po tastaturi veća-manja, veća-manja… Pojma nisam imao šta radim. A onda mi je konobar kazao da bi najbolje bilo da izaberem jednu kombinaciju od 10-15 karata i samo nju da jurim. I tako je počelo. Odlučio sam se za tri veće – dve manje – dve ve­će – tri manje. Deset karata. Uložio sam još pet maraka i posle 15 minuta otvorila se moja kombinacija. Dobitak je bio 120 maraka, u to vreme ogromna suma. Proradio je adrenalin, uživao sam u igri… Tog prvog dana izašao sam iz kafića sa 80 maraka dobitka. Bio sam presrećan što sam otkrio igru za koju sam pomislio da je kao stvorena za mene. Sutradan, jedva sam čekao da se završi radno vreme i da sednem za aparat – nastavlja priču P.B.

U Srbiji trenutno postoji oko 50.000 patoloških kockara. U oko 2.000 kladionica, u kojima se pored kladioničarskih lista nalaze i elektronski ruleti, grčki kino i pokeraparati, dolaze i oni od 18 i oni s vi­še od 80 godina, oni koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ali i imuć­ni i ugledni. Dr Vujošević kaže da iz prakse zna da se za lečenje ne obrati ni deseti deo onih kojima je pomoć neophodna.

Izvor: Ekspres.net


Alkohol i kokain

Alkohol i kokain

Alkohol vodi u zavisnost od kokaina

Tekst objavljen 8.01.2018. na Politika.rs

Istraživanja pokazuju da je opasno mešati pića sa drogom, jer tada u jetri nastaje supstanca zvana kokaetilen koja doprinosi opasnosti od srčanog udara i prestanka disanja.

Za­vi­snost od al­ko­ho­la vo­di u dru­gu vr­stu za­vi­sno­sti – i to od ko­ka­i­na, po­ka­zu­je no­vo is­tra­ži­va­nje ko­je je oba­vlje­no u Nju­jor­ku. Na­uč­ni­ci su te­sti­ra­li uti­caj al­ko­ho­la na or­ga­ni­zam i ka­ko se me­nja „od­go­vor” te­la na za­vi­snost od te­ških dro­ga. Is­pi­ti­va­nje je naj­pre ra­đe­no na pa­co­vi­ma ko­ji­ma su na­uč­nici da­va­li al­ko­hol, a de­set da­na ka­sni­je i ko­ka­in. Ana­li­ze su po­ka­za­le da su do­sta lak­še i br­že po­sta­li za­vi­sni od ko­ka­i­na upra­vo ti pa­co­vi ne­go oni ko­ji­ma ni­su da­va­li al­ko­hol. Oni sma­tra­ju da se to de­ša­va zbog to­ga što is­pi­ja­nje al­ko­hol­nih pi­ća me­nja ak­tiv­nost mo­zga ta­ko da se ja­vlja pri­jem­či­vost za kon­zu­mi­ra­nje dru­gih štet­nih sup­stan­ci. 

Ka­ko pre­no­si „Dej­li mejl”, is­pi­ti­va­nje je po­ka­za­lo da sa­mo oko 21 od­sto kon­zu­me­na­ta ko­ka­i­na po­sta­je sklo­no po­na­vlja­nju zlo­u­po­tre­be dro­ge, što su is­tra­ži­va­či iz stu­di­je po­ka­za­li da su fak­to­ri oko­li­ne i ge­net­ski fak­to­ri ri­zi­ka.

Pa­co­vi ko­ji su bi­li iz­lo­že­ni al­ko­ho­lu pre uzi­ma­nja ko­ka­i­na pri­ti­snu­li su od­re­đe­nu po­lu­gu 58 pu­ta ka­ko bi sig­na­li­zi­ra­li da že­le još dro­ge. A oni ko­ji­ma ni­je da­van al­ko­hol pre ko­ka­i­na pri­ti­snu­li su po­lu­gu sa­mo 18 pu­ta. Ovo sa­zna­nje mo­že da po­mog­ne u le­če­nju za­vi­sni­ka od ko­ka­i­na. 

Ka­ko na­gla­ša­va dr Alek­san­dar Vu­jo­še­vić, psi­hi­ja­tar iz Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za bo­le­sti za­vi­sno­sti u Be­o­gra­du, ko­ri­šće­nje al­ko­ho­la i ko­ka­i­na se naj­če­šće de­ša­va na dva na­či­na. Na­kon uzi­ma­nja ko­ka­i­na i nje­go­vog sti­mu­la­tiv­nog dej­stva do­la­zi do uz­ne­mi­re­no­sti, stra­ha, na­dra­ži­va­nja ce­log or­ga­ni­zma, pa se ta­kvo sta­nje po­ku­ša­va ubla­ži­ti dej­stvom al­ko­ho­la. Dru­gi na­čin je da pod dej­stvom al­ko­ho­la „po­pu­šta­ju koč­ni­ce”, pa če­sto u prak­si po­sto­je slu­ča­je­vi da se to­kom pi­jan­stva pro­ba i ne­ka psi­ho­ak­tiv­na sup­stan­ca. 

– Al­ko­hol ve­o­ma če­sto zlo­u­po­tre­blja­va­ju i za­vi­sni­ci od koc­ka­nja. To ra­de jer pi­će „ubla­ža­va” bri­gu, sma­nju­je na­pe­tost i či­ni da se lak­še „za­bo­ra­vi” na gu­bi­tak pri­li­kom koc­ka­nja. Ve­o­ma je va­žno na­po­me­nu­ti da je me­ha­ni­zam stva­ra­nja svih vr­sta za­vi­sno­sti go­to­vo iden­ti­čan i da kod lju­di ko­ji ima­ju for­mi­ra­nu jed­nu vr­stu za­vi­sno­sti znat­no lak­še do­la­zi i do us­po­sta­vlja­nja dru­gih za­vi­sno­sti – na­gla­ša­va dr Vu­jo­še­vić.

Naš sa­go­vor­nik na­po­mi­nje da je al­ko­ho­li­zam bo­lest, a ne na­vi­ka, po­rok. On je tre­ći uzrok obo­le­va­nja i smrt­no­sti, od­mah iza kar­di­o­va­sku­lar­nih i ma­lig­nih obo­lje­nja. Sa dru­ge stra­ne, ko­ka­in je sti­mu­lans, al­ko­hol de­pre­sor, a iz nji­ho­ve kom­bi­na­ci­je u je­tri na­sta­je sup­stan­ca zva­na ko­ka­e­ti­len ko­ja po­ja­ča­va de­lo­va­nje ko­ka­i­na, ali i do­pri­no­si opa­sno­sti od infarkta i pre­stan­ka di­sa­nja. 

– Is­tra­ži­va­nji­ma se do­šlo do sa­zna­nja da je opa­sno me­ša­ti ko­ka­in i al­ko­hol. Ka­da se kom­bi­nu­ju ove dve dro­ge te­lo ih pre­tva­ra u ko­ka­e­ti­len. Nje­go­vi efek­ti tra­ju du­že i tok­sič­ni­ji su ne­go sva­ka od ovih dro­ga po­seb­no. Bit­no je na­gla­si­ti da je me­ša­vi­na ko­ka­i­na i al­ko­ho­la naj­če­šća kom­bi­na­ci­ja ko­ja re­zul­ti­ra smr­ću. Ta­ko­đe, obe dro­ge mo­gu da ma­ski­ra­ju de­lo­va­nje dru­ge, pa je mo­guć­nost pre­do­zi­ra­nja po­ve­ća­na i zbog to­ga če­sto do­vo­di do tro­va­nja – do­da­je dr Vu­jo­še­vić.

Po­sto­ji ne­ko­li­ko fa­za u na­sta­ja­nju al­ko­ho­li­zma. Naj­pre se po­ja­vlju­je fa­za ume­re­nog pi­je­nja, ko­ja pred­sta­vlja „dru­štve­no pri­hva­tlji­vo pi­je­nje”, ali ona još ne pred­sta­vlja bo­lest. „Tre­ning fa­za” ta­ko­đe ne pred­sta­vlja za­vi­snost ne­go pre­laz iz dru­štve­no do­zvo­lje­nog pi­je­nja ka us­po­sta­vlja­nju za­vi­sno­sti. Ta­da oso­ba ne pre­po­zna­je da ima pro­blem, jer pi­je „ka­da pi­ju i dru­gi lju­di” (ume­re­no, ali se po­vre­me­no na­pi­ja u tim „si­tu­a­ci­ja­ma”). Ujed­no čo­vek ima po­tre­bu za znat­nim po­ve­ća­njem ko­li­či­ne al­ko­ho­la da bi se po­sti­gao že­lje­ni efe­kat. Na­kon ove ja­vlja se pred­tok­si­ko­man­ska fa­za, ko­ja pred­sta­vlja po­čet­nu fa­zu al­ko­ho­li­zma. Ja­vlja se po­tre­ba za znat­nim po­ve­ća­njem ko­li­či­ne al­ko­ho­la da bi se po­sti­gao že­lje­ni efe­kat i uz to po­sto­ji psi­hič­ka za­vi­snost. Ta­da se be­le­ži ja­ka emo­ci­o­nal­na i men­tal­na po­tre­ba, žud­nja i že­lja, da se al­ko­hol po­pi­je ka­ko bi se po­sti­glo za­do­volj­stvo ili iz­be­gla ne­la­god­nost. Znak psi­hič­ke za­vi­sno­sti je i ri­tu­al­no uklju­či­va­nje al­ko­ho­la u raz­ne ak­tiv­no­sti, pri če­mu se oso­ba ose­ća ne­kom­plet­nom ako u tom tre­nut­ku ne pi­je al­ko­hol. Da je oso­ba po­sta­la za­vi­sna go­vo­ri tok­si­ko­man­ska fa­za, u ko­joj čo­vek gu­bi kon­tro­lu, ne mo­že da pre­sta­ne da pi­je, pa čak i na­kon le­če­nja i ap­sti­nen­ci­je (ne­pi­je­nja), s ob­zi­rom na traj­nost ove pro­me­ne. Uko­li­ko po­pi­je pr­vu ča­šu pi­ća – ne­će mo­ći na njoj da se za­u­sta­vi. 

Naš sa­go­vor­nik upo­zo­ra­va da se ov­de ja­vlja i al­ko­hol­na am­ne­zi­ja ili pre­kid fil­ma što je znak po­sto­ja­nja ošte­će­nja mo­zga usled kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la i pred­sta­vlja gu­bi­tak se­ća­nja za do­ga­đa­je u pi­ja­nom sta­nju. Uko­li­ko se do­go­di da oso­ba ne po­pi­je al­ko­hol, ja­vlja­ju se zna­ci ap­sti­nen­ci­jal­ne kri­ze ko­ji uka­zu­ju na fi­zič­ku za­vi­snost oso­be od al­ko­ho­la. To zna­či da se or­ga­ni­zam pri­vi­kao na al­ko­hol i bez nje­ga ne mo­že da funk­ci­o­ni­še nor­mal­no. Ka­da oso­ba po­pi­je al­ko­hol, simp­to­mi ap­sti­nen­ci­jal­ne kri­ze se po­vla­če. U ka­sni­jim fa­za­ma bo­le­sti ja­vlja se pad to­le­ran­ci­je, to jest oso­ba vi­še ne mo­že da po­pi­je ve­će ko­li­či­ne al­ko­ho­la kao ra­ni­je i na­pi­je se od jed­ne ča­še pi­ća. Pro­seč­no vre­me po­treb­no za raz­vi­ja­nje al­ko­ho­li­zma iz­no­si oko se­dam go­di­na. 

Izvor: Politika.rs


10 zabluda o alkoholu u koje ljudi veruju!

10 zabluda o alkoholu u koje ljudi veruju!

Tekst je objavljen 19.06.2014 na Telegraf.rs

Izgleda da čuvena verovanja da jedna čašica rakije izjutra produžava životni vek ili da čaša crvenog vina poboljšava krvnu sliku polako padaju u vodu. Pročitajte koje su najčešće zablude koje su vezane za alkohol, a u koje narod slepo veruje

Iako ste možda dosad verovali u mnoge blagodeti alkohola, vreme je da saznate da on ne može da poboljša vašu krvnu sliku, ne popravlja apetit, ne može da pospeši fizičku i psihičku snagu, prosto rečeno – nema nikakvih pozitivnih dejstava na organizam.

Crveno vino ne stvara crvena krvna zrnca, kao što se veruje. To su zablude koje su duboko ukorenjene u društvu i predstavljaju običaje i verovanja koja se prenose sa generacije na generaciju – ističe dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, u želji da se razjasne neke od najčešćih zabluda kada se radi o problemu pijenja koji veoma često preraste iz umerenog u rizično, a zatim i nekontrolisano opijanje.

Alkohol je samo loša navika

Alkohol nije posledica neke mane ili lošeg karaktera, kako se obično misli, već predstavlja ozbiljno oboljenje koje se na vreme treba prepoznati i lečiti – to je bolest centralnog nervnog sistema koja prouzrokuje teške fizičke, mentalne, društvene i ekonomske posledice na pojedinca, ali i društvo u celini. Sam alkohol je otrovan za organizan i povećava rizik od razvijanja više od 60 različitih bolesti – rak, srčane bolesti, hipertenziju, depresiju, cirozu jetre i druge. Na nivou Evrope, procenjuje se da alkohol svake godine uzrokuje oko 50.000 smrti od kancera. Procentualno gledano, oko 6,5% svih smrti posledica je alkohola, koje je drugi po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi (posle cigareta) i povezan je sa kratkotrajnim i dugotrajnim rizicima mortaliteta.

Saobraćajne nesreće, kriminal, silovanja, nasilje u porodici, slabljenje produktivnosti – samo su neke od posledica opijanja.

Alkohol je dobar za cirkulaciju

Tokom hladnih dana, ljudi često konzumiraju alkohol kako bi se ugrejali. Opravdanje za to nalaze u činjenici da se organizam odmah zagreva nakon prvog pića. Oseća se prijatna toplina, lice se zarumeni, ali je efekat toga samo trenutni. Istina je da alkohol uzrokuje širenje krvnih sudova čime se povećava gubitak telesne temperature. Prirodna reakcija na hladnoću je sužavanje krvnih sudova i žila kako bi se smanjio “dodir” unutrašnjosti organizma sa spoljašnjom površinom (kožom). Zato razmislite dva puta pre neko što sledeći put spas od hladnoće potražite u kuvanom vinu ili rakiji.

Alkohol popravlja raspoloženje

Često osobe koje imaju neki problem, ili su pod stresom, utehu traze u piću, a time nesvesno otvaraju samo dodatni problem. Alkohol je okidač za depresiju – oko 200.000 epizoda depresije godišnje, na nivou Evrope, uzrokovano je alkoholom, dok se procenjuje da je svako šesto samoubistvo posledica prekomernog opijanja. Alkohol direktno utiče na povećanje biološkog stresa u telu. Tokom pijenja u organizmu se povećava nivo adrenalina, što prividno može da izazove osećaj opuštenosti, dok organizam zapravo samo dolazi pod dodatni stres i napetost.

Pijenje je samo moj problem

Procenjuje se da opijanje jedne osobe prosečno utiče na pet drugih osoba u okruženju. Osoba koja ima problem sa opijanjem zanemaruje svoje svakodnevne obaveze, gubi produktivnost na poslu, ne ispunjava ili zanemaruje svoje bračne i porodične dužnosti.

Mogu da prestanem kad poželim

Veliki broj ljudi može prestati kada to odluči, ali prestanak traje u proseku do šest meseci. Nakon toga opijanje opet postaje obrazac ponašanja. To nema veze sa slabim karakterom jer zavisnost od alkohola preuzima kontrolu nad pijenjem i samim čovekom, pa tako zavisnik nema svest kada je prešao granicu. Pogrešna je osuda porodice i društva kada zavisnici ne istraju u nameri da prestanu da piju – to je složen i dug proces, koji je neophodno da bude praćen stručnim nadzorom.

Alkoholičar – skitnica, propalica, nezaposlen, bez igde ikoga

Alkoholizam ne bira ljude po polu, uzrastu, obrazovanju. „Alkoholičar“ može da bude i ugledna osoba koja normalno ide na posao, cenjen radnik, ali nakon posla ili vikendom poklekne pred željom za pićem. Takođe, pogrešna je predrasuda da zavisnici piju svaki dan – oni mogu da ne piju nedeljama, mesecima, ali zato samo jedna čaša može biti okidač za novo opijanje. Sa druge strane, postoji i kategorija zavisnika koji svakog dana piju određenu količinu alkohola, tako da nisu nikada ni potpuno pijani, ali ni trezni.

Mogu da vozim, prošlo je više od sat-dva vremena kako sam popio

Nakon sat vremena od pijenja nivo alkohola u krvi je najveći. Ukoliko ste, na primer, popili četiri čaše vina, nivo alkohola u krvi biće oko jednog promila zbog čega je vožnja potpuno neprihvatljiva. Nikakva kamuflaža poput bombona, žvaka ili osveživača daha ne mogu pomoći na alko testu. Za potpunu apsorbciju alkohola u krvi potrebno je 24 sata, tako da se ni ujutro, nakon burne noći, ne preporučuje sedanje za volan. Jetra alkohol veoma sporo razgrađuje, pa se tako za sat vremena razgradi prosečno oko 0,15 promila alkohola.

Treba se dobro najesti ukoliko ne želiš da se napiješ

Hrana može da utiče jedino na odlaganje osećaja pijanstva. Samo će odložiti apsorpciju alkohola u krvotok, ali je nikako neće zaustaviti. Što znači, koliko pijete toliko ćete se na kraju i napiti, bez obzira na prethodni obrok. Takođe, često ljudi veruju da će ih kafa otrezniti i ukloniti mamurluk – kafa je diuretik i delimično može da razbudi osobu, ali će zato negativno uticati na dehidrataciju organizma. Najveći krivac za glavobolju “jutro posle” je dehidratacija organizma koju izaziva alkohol, a kafa je dodatno pospešuje. Stara izreka kaze “Dajte pijanom čoveku šoljicu kafe i sve što ćete imati je jedan sasvim budan pijanac”.

Kada se neko napije treba ga ostaviti da odspava, da se otrezni

Najgore što se može uraditi u takvoj situaciji je da se ostavi osoba sama, u autu ili nekoj sobi. Alkohol usporava rad srca, disanje, kao i snižava krvni pritisak što u nekim slučajevima može dovesti do kome i smrti, a još jedna od opasnosti je da se pijana osoba može ugušiti tokom povraćanja. Pijanu osobu treba staviti da leži na boku, pod stalnim nadzorom, a ukoliko se primeti da disanje i puls slabe, obavezno treba pozvati Hitnu pomoć.

Mogu sam da se izborim sa alkoholom, ne treba mi lečenje

Veoma je ustaljeno mišljenje da ljudi mogu sami da se izbore sa alkoholizmom. Zbog društvenih stigmi, osobe koji imaju problem sa prekomernim opijanjem neretko kriju zavisnost čak i od najbližih. Alkoholizam nije bolest koja se leči i izleči, kao ni bilo koja druga bolest zavisnosti. Bitno je da se zavisnik na vreme javi na lečenje. Ovo je bolest sa visokim stepenom recidiva, zato je pridržavanje saveta lekara, kao i odgovorno ponašanje pacijenta tokom lečenja od neprocenjive važnosti.

Izvor: Telegraf.rs


Škola je dužna da reaguje kada primeti da dete ima problem sa konzumiranjem narkotika

Škola je dužna da reaguje kada primeti da dete ima problem sa konzumiranjem narkotika

Profesori da alarmiraju policiju čim posumnjaju da se đak drogira!

Tekst objavljen 17.06.2014. na Blic.rs

Čim posumnjaju da se neko od učenika drogira, nastavnici moraju da alarmiraju roditelje i policiju, ističu lekari i psiholozi, govoreći o prvom koraku da se spreči narkomanija u školama.

Lekari Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti upozoravaju da je veliki procenat osoba koje se leče kod njih drogu probalo tokom srednje, pa i u osnovnoj školi.

– Sve manje mladih koristi heroin, ali su sintetičke droge sve prisutnije, jer su dostupnije – kaže dr Aleksandar Vujošević, direktor bolnice u Drajzerovoj.

On ističe da je marihuana prvi korak.

Psiholozi upozoravaju da određeni broj dece nakon trave počne da koristi ekstazi, spid, a to je utaban put ka heroinu kasnije.

– Narkotika ima svuda oko nas i deca moraju da shvate koliko je sve to opasno. Primera radi, dovoljno je da samo mesec dana koriste heroin i razviju zavisnost. Zabrinjava činjenica da su skoro svi naši pacijenti putem droge krenuli iz škole, što znači da je preventivni program za đake jako važan – upozorava dr Vujošević i napominje da je škola dužna da reaguje kada primeti da dete ima problem.

I u Ministarstvu prosvete ističu da škola treba da pomogne učeniku, ali bez etiketiranja.

– Informaciju da učenik koristi narkotike treba dobro proveriti i reagovati u zavisnosti od okolnosti, uzrasta deteta i porodičnih uslova. Škola treba da se obrati školskom lekaru ili MUP-u – kaže Biljana Lajović iz sektora za prevenciju nasilja u Ministarstvu.

U Sekretarijatu za obrazovanje kažu da u osnovnim školama trenutno radi 112 školskih policajaca, a 54 policajca u srednjim. I pored mera obezbeđenja, droga nađe put do dece, a nastavnici nerado to prijavljuju, o čemu su govorili za “Blic” i roditelji dece koja su se našla na udaru droge i bivši zavisnici.

Izvor: Blic.rs