Dr Aleksandra Bubera Ninić u Novom danu na TV N1 o zlostavljanju i slučaju kada je zlostavljač osoba od autoriteta i na poziciji moći

Dr Aleksandra Bubera Ninić u Novom danu na TV N1 o zlostavljanju i slučaju kada je zlostavljač osoba od autoriteta i na poziciji moći

Povodom slučajeva zlostavljanja koji su otkriveni u svetu glume u Srbiji, novinarka Nataša Miljković je 28. marta 2021. razgovarala sa Miljanom Nešković iz grupe Novinarke protiv nasilja i dr Buberom Ninić o tome kako prepoznati, šta učiniti i kako se postaviti kada je zlostavljač osoba od autoriteta i na poziciji moći, kao i o odnosu medija i celokupne javnosti prema prijavljenim slučajevima zlostavljanja.

Dr Bubera Ninić rekla je na početku razgovora „Bilo gde postoji nesrazmera moći koju će neko moći da zloupotrebi“.

Ona je navela da u svojoj praksi u svakom trenutku ima nekog ko je bio ili je trenutno žrtva neke vrste zlostavljanja.

„Kada neko ima poziciju moći i kada je druga osoba manje moćna, taj ko ima veću moć je odgovoran kako će moć upotrebiti i da je ne zloupotrebi. Nismo kao društvo dovoljno senzibilisani kako sve može da se desi ova zloupotreba. Često osoba u početku ne bude svesna da je zloupotreba počela da se dešava, obično se osobe od ranije poznaju, često se dešava da se onaj koji je budući zlostavljač postavlja kao zaštitnik, postepeno se približava osobi i manipuliše da bi stekao njeno poverenje, a onda najčešće urušava samopouzdanje osobe do one mere dok više nije sigurna šta je ispravno, šta je racionalno, i kada osoba postane dovoljno ranjiva onda sprovede do kraja nameru“, istakla je dr Bubera Ninić.

Napomenula je i da ukoliko je žrtva mlađa, manje iskusna, manje obrazovana, trebaće joj duže vremena da shvati šta se dešava.

„Kuvana žaba“

„Čuli ste za izraz ‘kao kuvana žaba’. Kada žabu stavite u vrelu vodu ona će iskočiti, ali ako je stavite u hladnu i postepeno zagrevate, ona neće ni primetiti da se voda zagrejala i postoji mogućnost da se skuva. Po tom principu postupa većina nasilnika koji sprovode emocionalno, psihološko, fizičko nasilje“, rekla je dr Bubera Ninić.

Navela je da je nekada osoba koja zlostavlja jedina koja može da pruži pomoć osobi, i da onda tu pomoć uslovljava time da osoba bude u odnosu koji joj ne odgovara.

Ali, dodala je i da se žene sve više odvažuju da govore o seksualnom nasilju koje su pretrpele, te da se napravila klima da žrtve počnu da govore i da na taj način nekako mogu da zaštite i upozore potencijalne buduće žrtve.

Sos telefoni za zlostavljane žene

Zlostavljane žene mogu da se jave na sos telefon Autonomnog ženskog centra 011/266-2222, jedinstveni sos telefon Vojvodina 0800-10-10-10 i nacionalnu liniju Žene žrtve nasilja 0800-222-003.

„Da li će se žena javiti zavisi od toga koliko je osnažena i od sistema socijalne podrške. Često su zlostavljači vrlo vešti da žrtvu ubede da je ona kriva za sve… Nadam se da će se nakon ovakvih emisija više žena odlučiti da pozove jedan od ovih brojeva“, rekla je dr Bubera Ninić.

Izjave Miljane Nešković i dr Aleksande Bubere Ninić možete u pročitati na portalu TV N1 na kome je objavljen i snimak gostovanja.

Izvor: portal TV N1



Dr Aleksandra Bubera u emisiji Jutro na TV Prva o nasilju nad starijima

Dr Aleksandra Bubera u emisiji Jutro na TV Prva o nasilju nad starijima

Dr Aleksandra Bubera gostovala je 29. januara 2021. u emisiji Jutro na TV Prva, u segmentu emisije u kom se obrađivala tema nasilja nad starijima i porodičnog nasilja.

Pored dr Bubera, gošće su bile i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, koje su govorile o rezultatima istraživanja nasilja nad starijim ženama.

Dr Bubera govorila je i o čemu treba voditi računa prilikom izabora psihoterapeuta kojem klijent treba da ukaže poverenje.

Celokupan razgovor na ovu temu možete pogledati u emisiji Jutro od 29. januara 2021, od 40. minuta (2. deo emisije) ovde.

Izvor: Sajt TV Prva


Paradoks moći, ili: Zašto su „poznati” tako nasilni?– dr Bubera za Nedeljnik

Paradoks moći, ili: Zašto su „poznati” tako nasilni?– dr Bubera za Nedeljnik

Dr Aleksandra Bubera je govorila za list Nedeljnik na temu povezanosti pozicije moći i nasiljnog ponašanja. Izjavu koju je dr Bubera dala novinarki Zorici Marković, objavljujemo u celosti.

Kada govorimo o ljudima koje promeni pozicija moći ili pozicija vlasti, ili slave, ili novca…i postaju nasilni, agresivni, posebno prema slabijima od sebe? Kod kakvih tipova ličnosti se to javlja, da li je u pitanju takva struktura ličnosti?

Po mom mišljenju pozicija moći, slave i slično obično ne može tako drastično da promeni ljude. Obično se radi o tome da su već i od ranije postojale crte ličnosti ili karakterne osobine koje predisponiraju osobu za ovakav način ponašanja. Ono što pokazuju istraživanja, na primer jedno koje je rađeno na uzorku najuspešnijih ljudi sa Wall Street-a, jeste da često osobe koje su najuspešnije imaju narcisoidne i/ili antisocijalne crte, adaptaciju ili organizaciju ličnosti, što su različite gradacije izraženosti ovih karakteristika. To zapravo znači da su za ekstremnu slavu, uspeh i moć često predisponirane iste one osobe koje kao karakteristiku imaju smanjenu ili čak potpuni nedostatak empatije, što im omogućava da se beskompromisno, pa i surovo bore i obračunavaju sa svima za koje procene da su im se našli kao prepreka na putu za ostvarivanje njihovih ciljeva. Bilo da je ova procena tačna ili ne.

Zašto onda postoji ono damoć kvari ljude”, mišljenje da su poznati  
ljudi obesni”? Pa i zbog one rečenice
znaš li ti ko sam ja?

Delimično smo pojasnili ovo u odgovoru na prethodno pitanje. Zapravo pozicija moći i slave samo pogoršava od ranije postojeće karakterne osobine. Takođe postoje i poznati i slavni i moćni ljudi koji se trude i uspevaju da ostanu skromni, altruistični, da budu korisni članovi društva i da pomažu drugima koji su u lošijoj poziciji od njih. Samo se o njima manje piše, jer se ne ponašaju incidentno i upadljivo i trude se da ne dolaze u žižu javnosti, za razliku od ljudi koje možemo svrstati u neku od dve gore pomenute kategorije.

Da li može da se kaže da novac, vlast ili moć ili slava utiču kao dodatni faktori koji podstiču bahatost kod ljudi, pa i kod onih koji inače nisu skloni? Ne kao da su to loše stvari, nego kao nešto zbog čega se osete kao da im je sve dozvoljeno? Da li može da bude problem što se previše puta izvuku?

Po mom mišljenju, novac, vlast moć i slava i te kako utiču kao dodatni faktori koji ako ne podstiču, a ono omogućavaju da se osoba oseti da neće imati ozbiljne posledice svojih postupaka, da ima više prava nego ostali ljudi. Što je zapravo i osnova bahatog ponašanja, obezvređivanja i destruktivne agresije prema drugim ljudima, jer druge ljude stavljaju u nižu poziciju, smatrajući da su manje vredni, a samim tim i da imaju manje prava od njih samih. Jedini izuzeci su osobe za koje procene da su moćnije od njih, ili da na neki način od njih zavise. Prema njima se mogu ponašati sa poštovanjem, strahopoštovanjem, ili čak snishodljivo. Na žalost svedoci smo da su slava, moć i bogatstvo faktori koji u većini zemalja u svetu omogućavaju da se osoba izvuče od posledica, ili da one budu toliko blage da je ne sprečavaju da ponovi prestup. Čime se još i potvrđuje njihovo osećanje nadmoći, „imanja većeg prava“ u odnosu na druge ljude i omogućava dalja, a ponekada i još surovija i bezprizornija agresija prema drugima. Zato je neophodno da se beskompomisno i to ne samo formalno, već i suštinski u svakodnevnom životu i praksi, kako institucionalnoj, tako i na individualnom nivou sprovodi jednak tretman za sve.

Tekst pod naslovom: „Paradoks moći, ili: Zašto su „poznati” tako nasilni?” priredila je novinarka Zorica Marković za štampano izdanje lista Nedeljnik, a objavljen je 19. decembra 2019. godine.







U ovom gradu u Srbiji sprema se zabrana kretanja maloletnika: Da li će to zaista sprečiti nasilje?

U ovom gradu u Srbiji sprema se zabrana kretanja maloletnika: Da li će to zaista sprečiti nasilje?

Ako predlog prođe, roditelji će morati a plaćaju kazne, ako se ne pridržavaju odluke.

Ideja je tek na početku, jer je koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu predložilo nove mere za suzbijanje vršnjačkog nasilja, među kojima se izdvaja zabrana kretanja maloletnika bez pratnje u kasnim večernjim satima.

Predlog podrazumeva da deca do 16 godina ne mogu bez pratnje odraslih da se kreću napolju od 22 časa u zimskom periodu, odnosno nakon ponoći u letnjem periodu.

Vladimir Jelić, član Gradskog veća za obrazovanje i predsednik Koordinacionog tela, rekao je da je povod za takvu inicijativu pre svega narkomanija među mladima, zbog čega je grad Novi Sad uveo niz mera, poput testova na narkotike, besplatne sportove i školske policajce.

– Ipak, smatramo da to nije dovoljno. Zahvaljujući nizu mera, među kojima je i ova, Island je procenat mladih koji aktivno koriste alkohol i psihoaktivne supstance za 20 godina sveo sa 44 na svega pet odsto. Ideja je da mlađi od 16 godina ne smeju da borave van kuće bez pratnje punoletne osobe koja za njih odgovara nakon 22 sata zimi, odnosno iza ponoći leti. Takođe, Koordinaciono telo je predložilo Skupštini Grada Novog Sada da se maloletnim licima zabrani boravak u lokalima koji služe alkohol posle 22 časa i da se, u slučaju nepoštovanja te odluke, kažnjavaju roditelji maloletnika i ugostitelji – ističe Jelić.

Jelić je optimista kada je reč o usvajanju nove mere uvođenja zabrane kretanja za mlađe od 16 godina bez pratnje odraslih u kasnim večernjim satima, ali, kako kaže, najpre sledi razgovor sa gradonačelnikom Novog Sada.

– Narednih dana ću imati sastanak sa gradonačelnikom Novog Sada, gospodinom Milošem Vučevićem, posle kog ćemo imati jasniji stav grada po ovim pitanjima. Ukoliko budu prihvaćene, očekujem da će ove mere doneti višestruke rezultate i da će biti početak sistemske borbe protiv narkomanije ne samo u Novom Sadu, nego i u celoj Srbiji – zaključuje Jelić.

Specijalista psihijatrije i psihoterapeut Aleksandra Bubera kaže da ovakav predlog može imati i dobre i loše posledice i da ga treba ozbiljno razmotriti.

– Dobro je što će dostupnost nekih stvari biti manja, mada će oni koji su se snalazili da dođu do alkohola i psihoaktivnih supstanci snalaziti i dalje, jer su takve stvari dostupne i ranije preko dana, a ne samo u večernjim satima. Takođe, neke dosadašnje mere, kao što je ona da maloletna lica ne mogu da kupe alkohol i cigarete, trebalo bi da su dovoljne, ali nisu jer se očigledno ne sprovode kako treba. Ne znam na koji način bi se predložene mere sprovodile, ali ako se bude dobro razmislilo i kvalitetno razgovaralo o njihovom sprovođenju, moglo bi da bude pozitivnih rezultata. Ovaj deo o zabrani boravka u ugostiteljskim objektima posle 22 časa sa decu ispod 16 godina apsolutno podržavam, međutim smatram da je u 22 časa još uvek rano ograničiti deci slobodu kretanja na ulici, jer mnogi se u to vreme vraćaju sa treninga i nekih drugih vannastavnih aktivnosti, a dovoljno su odrasli da to mogu sami. Sve ove mere nisu dovoljne ako škole ne rade konstruktivno na rešavanju problema nasilja i narkomanije ili roditelji o tom problemu nisu dovoljno edukovani – kaže psihoterapeut.

Izvor: Blic Žena