Dr Aleksandra Bubera gostovala u emisiji Studio znanja na temu „Sneg”, RTS, 1.03.2019.

Dr Aleksandra Bubera gostovala u emisiji Studio znanja na temu  „Sneg”, RTS, 1.03.2019.

Sa neba svake godine padne jedan septilion pahulja, a ovaj broj se piše sa 24 nule, dok tokom jedne snežne oluje može pasti čak i 39 miliona tona snega. Jedna ovako, malo je reći masivna pojava, zaslužila je da se njom ozbiljno pozabavi u jednoj emisiji… Gde i kako nastaje sneg i koliko je teško predvideti njegov dolazak govorio je prof. dr Vladimir Đurđević sa Katedre za meteorologiju Fizičkog fakulteta. Kakva je fizička rasprostranjenost snega na našoj planeti i zbog čega je on važan za njen, a samim tim i naš opstanak, pričao je prof. dr Dejan Šabić sa Geografskog fakulteta. O hemijskoj strukturi snega i pahulja razgovarao je Bojan Đokić koji dolazi iz Otvorenih laboratorija Hemijskog fakulteta. Ako ste misili da je sneg beo prevarili ste se – koje je on zapravo boje, zašto škripi kada gazimo po njemu, zbog čega se s druge strane pojavljuje čuvena snežna tišina i koja znanja iz sveta fizike mogu da nam pomognu da se snalazimo bolje na skijama, bordu i klizaljkama otkrio je Vladimir Veljić, istraživač saradnik iz Instituta za fiziku. Mnogo je informacija o uticaju snega na našu psihu, a prema jednoj od njih previše snega može da dovede čoveka u stanje ludila, sa širokim spektrom simptoma, uključujući besmisleno ponavljanje reči ili recimo šetanje po snegu bez odeće. Da li je to zaista tako i kako sneg utiče na naše raspoloženje govorila je psihijatar i psihoterapeut dr Aleksandra Bubera.

Urednik emisije Studio znanja: Zoran Živković

Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković

Kovoditelj: Vinka Marinović

Reditelj: Darko Kamarit

Izvor: RTS Obrazovno-naučni program – Zvanični YT kanal


Dr Aleksandra Bubera o povezanosti emocija sa konzumiranjem slatkiša u emisiji Studio znanja, TV RTS, 28.12.2018.

Dr Aleksandra Bubera o povezanosti emocija sa konzumiranjem slatkiša u emisiji Studio znanja, TV RTS, 28.12.2018.

Na koji način je „osećaj sreće” povezan sa konzumiranjem slatkih namirnica? Kako se prave neke od najprivlačnijih poslastica? Jesu li slatkiši opasni, u kojim količinama? Šta su njihove dobre, a šta loše strane i kako utiču na funkcionisanje našeg organizma? Sasvim je sigurno da bi mnogi od nas menjali sve druge namirnice za čokoladu, tortu ili neku poslasticu, ali naš organizam se sa tim svakako ne bi složio i tu dolazimo do jaza između želja i mogućnosti.

Zašto je to tako, kako različiti šećeri utiču na zdravlje, imaju li ipak svojih dobrih strana i čime je uslovljena naša potreba za slatkim razgovaralo se sa Đorđem Pejićem, nutricionistom, doktorom medicine Aleksom Živkovićem iz Doma zdravlja „Simo Milošević” i Marjanom Brkić iz Centra za promociju nauke, doktorandom iz oblasti neurobiologije na Biološkom fakultetu i na Univerzitetu u Gentu. Da li slatkiši i lepe uspomene idu ruku pod ruku, posežemo li za slatkim na nervnoj bazi i zašto ovim ukusom pokušavamo da obojimo različite sfere naših života stremeći ka onom što Italijani nazivaju dolče vita – govorila je psihijatar i psihoterapeut, dr Aleksandra Bubera. U „Studiju znanja” priređena je mala poslastičarska radionica sa prof. dr Miloradom Vukićem iz Visoke hotelijerske škole. Članovi škole glume u okviru pozorišta „Teatrić” izveli su malo „drame” karakteristične za veče dočeka Nove godine. Slatkiši i različite poslastice poslužile su i kao inspiracija za mnoge poznate melodije koje su u ovoj emisiji izvedene u interpretaciji Marije Matić i Marije Lazić.

Urednik „Studija znanja”: Zoran Živković

Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović

Reditelj: Darko Kamarit


Aleksandra Bubera o uticaju sunčeve svetlosti i toplote na psihu, Studio znanja, RTS, 9.6.2017.

Ono je veliko, moćno, blistavo i sjajno. Prečnik mu je čak 109 puta veći od prečnika naše planete. Volimo ga, a opet ga se i plašimo. Jedno je sigurno – bez njega ne možemo!
Sve ovo zvuči kao neka čudna ljubavna priča, ali jednostavno, takvo je Sunce. Zato je neophodno da ga dobro upoznamo, da naučimo kako da mu se prilagodimo, na koji način da prihvatimo njegove dobre strane i izbegnemo one loše, koje nam se ne sviđaju. Upravo to ćemo pokušati da otkrijemo u “Studiju znanja”.

Pri pomisli na sunce, većina nas zamišlja uživanje na ležaljci na nekoj lepoj plaži. Međutim, lekari upozoravaju da ne preterujemo sa sunčanjem. Kako da pronađemo pravu meru u tome objasniće nam doktorka Milica Marković, dermatovenerolog iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti. Klimatske promene dovode do sve većeg zagrevanja naše planete. Da li će se i kako biljni i životinjski svet prilagoditi tome saznaćemo od profesora dr Peđe Janaćkovića sa Biološkog fakulteta. Razvoj kulture i religije različitih naroda bio bi nezamisliv bez motiva Sunca. Više o tome otkriće nam Tijana Čolak Antić, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu.

Tokom prolećnih i letnjih dana stiče se utisak da su ljudi lepše raspoloženi, srećniji, veseliji. Da li i kako manjak sunčeve svetlosti i toplote utiče na našu psihu, možemo li ga i kako nadoknaditi i postoji li zaista sezonska depresija saznaćemo od doktorke Aleksandre Bubera, psihijatra i psihoterapeuta. Sunce je naizostavan deo mnogih religija, kultura, pa i joge. Zato je ove nedelje sa nama i Ešli Guld, prevodilac i instruktor joge, koja će nam pojasniti ovu simboliku i pokazati set vežbi poznat kao “Pozdrav Suncu”.

Temperatura na površini Sunca je 5505, a u jezgu i do 15 miliona stepeni Celzijusovih. Čak milion trista hiljada naših planeta bi moglo stane u Sunce. Ovo su samo neki od podataka, a mnogo više saznaćemo od našeg specijalnog gosta, Branka Simonovića iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković”. Branko će nam otkriti koliko u ovom trenutku znamo o Suncu, a koliko nam je ostalo da istražimo, koje je ono zaista boje, zbog čega je toliko značajno za astronome i astrofizičare, hoće li se Sunce „ugasiti”, kao u scenarijima naučno-fantastičnih filmova ili je reč o zabludi i da li će možda jednog dana progutati čitavu našu planetu.

Ovog puta članovi naše publike dolaze sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Oni će postavljati pitanja našim gostima, međutim, imajući u vidu da je ovo i njima bliska tema oni će i neka svoja znanja tokom emisije podeliti sa nama.


Danas ste bili depresivni i neraspoloženi? Psiholog objašnjava zašto smo loše volje kada je i vreme loše

Danas ste bili depresivni i neraspoloženi? Psiholog objašnjava zašto smo loše volje kada je i vreme loše

Loše vreme, kiša i tmurni oblaci najčešće izazivaju takvo i raspoloženje – depresivno i tmurno. Većina ljudi za svoje melanholično ponašanje, uzrok prepisuje upravo lošem vremenu, pa većina očekuje da će sledeći sunčan dan sigurno „oporaviti njihovo raspoloženje“.

– Postoje razne teorije da vreme dosta utiče na raspoloženje, i to jeste tako, ali samo u određenim okolnostima – kaže za protal Pink.rs psihijatar i psihoterapeut Aleksandra Bubera.

Ona tvrdi da vremenske prilike mogu da utiču na nečije raspoloženje uglavnom kada je u pitanju selidba iz jednog kraja zemlje u drugi.

– Činjenica da neko ko je, na primer, živeo u nekom meditarnskom kraju odluči da se preseli u zemlju gde je vreme uglavnom tmurno,potpuno promeni svoje raspoloženje, jer nije navikao na takvo vreme – objašnjava ona.

Bubera takođe kaže da kod nas postoji taj trend „ da vreme utiče na raspoloženje“ i da je ono uglavnom alibi za ljutnju, depresiju ili aksioznost.

– Mi međutim ne možemo da kažemo da postoji neki poremećaj koji se zove „sezonska depresije“. Činjenica je da se nečije ponašanje naglo menja kada se promeni i vreme, ali to još uvek nije u potpunosti i naučno objašnjeno – objašnjava ona, i dodaje da postoje pretpostavake da to ima veze sa određenom količinom svetlosti koja svakako može da utiče i na ovaj problem.

Neki naučnici tvrde da postoje dva hormona koja su zapravo odgovor na ovo pitanje – serotonin i melatonin.

Kako kažu, metaltonin uzrokuje pospanost, a njegov nivo raste čim ima manje svetlosti. Tada oči šalju signal mozgu koji otpušta više ovog hormona, pa zbog toga smo lakše zaspino, pišu strani portal.

Serotonin radi upravo suprutno, daje nam energiju i raspoloženje, ali njegov nivo opada čim bude manje sunca, pa u kombinaciji sa metaltoninom povećava osećaj umora i melanholije.

J. Stanković

Izvor: Pink.rs