Tekst je objavljen 28.05.2018. na Ekspres.net
Opsednutost kockanjem dugo je vođena pod dijagnozom poremećaja impulsa. Odnedavno se klasifikuje kao poremećaj bolesti zavisnosti
Zavisnost od kockanja ima utaban put, ne događa se odjednom, niti posle jednog ili nekoliko kockarskih iskustava. Trenutak kada se postaje zavisnik istovetan je kao i kod svake druge zavisnosti – kada kockanje počinje da remeti život na bilo koji način. Biohemija u mozgu kockara postaje vrlo slična kao kod zavisnika od opijata. Za tu vrstu poremećaja ne postoje lekovi. Oni koji se koriste su tek blaga ispomoć.
Psihijatar dr Aleksandar Vujošević ima ogromno iskustvo u lečenju zavisnika od kocke. Osim što dolazi do određenih neurobioloških procesa, kao možda i bitniji element on navodi razvijanje zavisničkog obrasca ponašanja, koji je veoma teško raštimovati i vratiti u rutinu koja bi se podvela pod normalnu.
– Ko jednom postane zavisnik od kockanja, kao i kod svake druge zavisnosti, ne može više da se kocka umereno. Ne može više da se kontroliše. Ko je postao zavisnik, mora s tim da živi do kraja svog veka. Kocka je sigurno najteža bihevioralna zavisnost, najteža nehemijska zavisnost. Po svojim posledicama je razorna. Možda se jedino zavisnost od heroina može meriti s kockom jer su kod obe vrste zavisnika uključene teške socijalne posledice: dugovanje, zelenaši, raspad porodice, prodaja stanova, rasprodaja svega – navodi Vujošević.
– Nikada nisam igrao karte, ni rulet, nije me to privlačilo, ali poker-aparati i kladionica su mi uništili život i porodicu. Ja sam iz ugledne porodice, otac je profesor u penziji, majka medicinska sestra, babica. Bilo me je sramota da idem na terapije odvikavanja od kocke u neku državnu bolnicu, pa su mi roditelji plaćali tretmane kod privatnog psihijatra. Imao sam veliku želju da se odviknem od tog poroka, želeo sam da vratim suprugu, koja me je s trogodišnjim detetom napustila. Slušao sam lekara, ali mi je u glavi stalno odzvanjalo „veća-manja, veća-manja“… Nije uspelo, nisam izdržao – počinje svoju ispovest za „Ekspres“ P. B. (48) iz Beograda (ime poznato redakciji, prim. aut.), koji je na klađenju i pokeraparatima izgubio brak, stan, posao, zdravlje…
NEZAOBILAZNA PODRŠKA
Dr Vujošević objašnjava da je lečenje od kocke veliki poduhvat i za terapeute i za pacijente. Na lečenje od zavisnosti ne dolazi niko ko je zaradio pare u kockarnici, već urušeni ljudi koji su došli do dna i koji su pod velikim pritiskom.
– Najčešće dolaze pod pritiskom porodice. Sam dolazak i početak lečenja su od ogromnog značaja. Tu uloga terapeuta dobija na značaju jer kockar najčešće nije silno motivisan za lečenje, pa intenzivnim radom treba prvo stvoriti uvid, da kockar shvati veličinu svog problema, da ga jure zelenaši, da porodica hoće da ga se odrekne, da je svog oca i majku, ženu ili brata doveo do toga da im prete zbog dugova… Hiljadu je teških primera. U sklopu terapijskog procesa potrebno je obezbediti podršku ljudi koji će pomagati u lečenju. Najbolji i najpreporučljiviji vid lečenja, kao i za mnoge druge zavisnosti, jeste grupna terapija. Za pacijente koji nisu spremni da svoju intimu dele s grupom sličan je princip lečenja. To ne znači lečenje jedan na jedan, tu nema uspeha, već mora da bude uključena i porodica.
Za najteže slučajeve se preporučuje hospitalizacija kako bi se kockar odvojio od sveta kocke, razgradio zavisnički obrazac ponašanja, bez odlazaka u kladionice, kockarnice, među društvo koje se kladi… Teško je danas suziti sve mogućnosti jer kockanje postoji i na internetu, na društvenim mrežama. Zato se saradnici pacijenta ponekad pretvaraju u njegove policajce, što oni ne prihvataju lako. Kasnije, kada ipak prihvate da imaju problem, polako menjaju ponašanje i svesno se trude da ne dođu u situaciju da se kockaju.
Prvi put sam seo za pokeraparat sa 25 godina, kada sam završio fakultet i počeo da radim u jednom osiguravajućem društvu. Vlasnik kafića u mom kraju u kojem sam skoro svaki dan svraćao na kafu ubacio je tri poker-aparata. Seo sam iz radoznalosti. Uložio sam pet maraka, za to dobio 1.000 poena i počeo da udaram po tastaturi veća-manja, veća-manja… Pojma nisam imao šta radim. A onda mi je konobar kazao da bi najbolje bilo da izaberem jednu kombinaciju od 10-15 karata i samo nju da jurim. I tako je počelo. Odlučio sam se za tri veće – dve manje – dve veće – tri manje. Deset karata. Uložio sam još pet maraka i posle 15 minuta otvorila se moja kombinacija. Dobitak je bio 120 maraka, u to vreme ogromna suma. Proradio je adrenalin, uživao sam u igri… Tog prvog dana izašao sam iz kafića sa 80 maraka dobitka. Bio sam presrećan što sam otkrio igru za koju sam pomislio da je kao stvorena za mene. Sutradan, jedva sam čekao da se završi radno vreme i da sednem za aparat – nastavlja priču P.B.
U Srbiji trenutno postoji oko 50.000 patoloških kockara. U oko 2.000 kladionica, u kojima se pored kladioničarskih lista nalaze i elektronski ruleti, grčki kino i pokeraparati, dolaze i oni od 18 i oni s više od 80 godina, oni koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ali i imućni i ugledni. Dr Vujošević kaže da iz prakse zna da se za lečenje ne obrati ni deseti deo onih kojima je pomoć neophodna.
Izvor: Ekspres.net