Da li možemo biti zavisni od ljubavi? – Dr Aleksandra Bubera Ninić za portal Velike priče

Da li možemo biti zavisni od ljubavi? – Dr Aleksandra Bubera Ninić za portal Velike priče

Dr Aleksandra Bubera Ninić je napisala autorski tekst „Da li možemo biti zavisni od ljubavi?“ za portal Velike priče.

Dr Bubera Ninić obrazlaže da li i pod kojim uslovima se može govoriti o tome da postoji zavisnost od ljubavi, kao i koje simptome i posledice može proizvesti ova vrsta zavisnosti.

Autorski tekst dr Bubere Ninić na ovu temu možete pročitati ovde.

Image by Gerhard Litz from Pixabay


Kripto zavisnost nasličnija kockanju – dr Aleksandra Bubera Ninić za portal Biznis.rs

Kripto zavisnost nasličnija kockanju – dr Aleksandra Bubera Ninić za portal Biznis.rs

Dr Bubera Ninić je sa novinarkom Julijanom Vincan za portal Biznis.rs razgovarala o temi zavisnosti o trgovanju kriptvalutama. Članak je objavljen na portalu i možete ga pogledati ovde, a na našem sajtu prenosimo razgovor u celosti.

Šta bi to bila kripto zavisnost i da li ste se susretali sa njom do sada? Postoji li i neki podatak za Srbiju/region/Evropu možda?

Do sada sam imala nekoliko slučajeva osoba koje trguju kriptovalutama na granici onoga što spada u opšte kriterijume za sve procesne zavisnosti.

Procesne zavisnosti su zavisnosti od određenih ponašanja odnosno procesa.

Opšti kriterijumi za procesne zavisnosti su isti kao i za sve ostale vrste zavisnost, pa i od supstanci – gubitak kontrole nad ponašanjem, pojava apstinencijalnih simptoma u slučaju kada je onemogućeno da osoba uzme supstancu ili obavlja proces od koga je zavisna, kao i povećanje tolerancije – u slučaju supstanci to znači povećanje doze supstance i smanjenje vremenskog razmaka između doza, a u slučaju procesa/ponašanja povećanje količine vremena koje se troši za određeno ponašanje, intenziviranje ponašanja kao i preduzimanje sve rizičnijih oblika ponašanja.

Moguće je da postoje već neki podaci za Evropu, ali mi nisu poznati. Za Srbiju koliko mi je poznato, za sada ne postoje podaci, tim pre, što procesne zavisnosti nisu ušle u zvaničnu klasifikaciju bolesti i poremećaja, sem zavisnost od video i internet igrica. Ono što nije ušlo u zvaničnu klasifikaciju se najčešće ni ne prati po zvaničnim statistikama, te zbog toga najverovatnije još neko vreme nećemo imati takve podatke.

Da li je to nešto što bi moglo da uzme maha kod nas?

Budući da je trgovanje kriptovalutama globalni fenomen, a da i kod nas postoje i kompjuteri i internet i trgovina, ne vidim razloga da i ovaj fenomen ne uzme maha i kod nas i da prati svetske trendove, kao što je bilo i u slučaju svih zavisnosti od supstanci, a kasnije i svih poznatih procesnih zavisnosti. I bez obzira što procesne zavisnosti u najvećem broju slučajeva nisu ušle u zvaničnu klasifikaciju bolesti i poremećaja, a neke su ušle u okviru nekih drugih kategorija (na primer kockanje je klasifikovano kao poremećaj impulsa, a ne kao zavisnost), sigurna sam da će taj problem biti prisutan u psihijatrijskim i psihoterapijskim kontekstima približno kao i svugde u svetu, jer je takvo iskustvo bilo i sa svim ostalim sličnim problemima.

Kako se prepoznaje i rešava?

Prepoznaje se kao i bilo koja druga zavisnost – osoba počinje sve više vremena da provodi u praćenju grafikona, tržišta, kao i trgovini kriptovalutama, postaje opsednuta ovim – stalno misli, govori i bavi se time, precenjuje značaj situacije, te u slučaju dobitka postiže stanje slično onome koje zavisnici od narkotika imaju kada uzmu supstancu. A kada gube prilikom trgovine u početku minimiziraju značaj gubitka, a kasnije kada stvari izmaknu kontroli i potrošili su nekritično sredstva, ponašaju se kao da je kraj sveta, bivaju devastirani i često se tek tada suočavaju sa posledicama prethodnog gubitka kontrole koji je doveo tada već i do značajnih materijalnih gubitaka. Kada osoba nije u situaciji da prati tržište, da kupuje i prodaje, postaje nervozna, napeta, često se istresa na svoju okolinu. Vremenom može postati anksiozna, imati nesanicu, postati veoma impulsivna i nekritična, nefunkcionalna na poslu, u poridici i sa prijateljima, zanemariti sve druge aktivnosti –  što sve može dovesti do ozbiljnog poremećaja raspoloženja i prave depresije pa i osećanja očaja kada osoba više ne vidi izlaz, a takve situacije onda mogu da se završe i pokušajem ili izvršenjem suicida.

Nedavno sam pročitala ocenu jednog ekonomiste da je trgovina kriptovalutama zapravo najsličnija kockanju, a ja bih se  toj oceni kao psihijatar sasvim pridružila, jer i klinička slika zavisnika od trgovine kriptovalutama najviše i liči na kliničku sliku koju vidimo kod patološkog kockanja.

Rešavanje je isto kao kod bilo koje druge vrste zavisnosti, a najsličnije rešavanju problema patološkog kockanja, gde osoba često mora uzimati i lekove koji će regulisati raspoloženje, spavanje, impulsivnost, neophopdna je često kombinacija individualne i grupne psihoterapije, kao i uključivanje porodice u sam terapijski proces od početka.

Koliko je opasna?

Svaka zavisnost može imati veoma loše posledice po pojedinca i porodicu. Najgore posledice su gubitak psihičkog i fizičkog zdravlja i života zavisnika, kao i to što kada već dođu u ovako tešku situaciju, porodica često biva dovedena u veoma tešku materijalnu emocionalnu i psihološku situaciju, jer zavisnik nekritično raspolaže svim porodičnim finansijskim i drugim resursima, često se i zadužuje uzima kredita a kasnije pozajmljuje i od zelenaša, tako da pored zavisnika, nekada cela porodica bude dovedena do “prosjačkog štapa” ostaje bez sredstava za život, pa i stambenog prostora i suočena sa zakonskim i svim drugim posledicama u koje biva uvučena zbog ponašanja zavisnika.

Iz ovog razloga je veoma bitno prepoznati kod naših najmilijih prve znake potencijalne zavisnosti – netrpeljivost, više provođenja vremena pred kompjuterom/telefonom/tabletom, zanemarivanje obaveza, negiranje i minimiziranje i manipulisanje činjenicama “nije tačno da toliko vremena provodim/da sam potrošio toliko novca/da se ne bavim obavezama/svi to rade/nisam ja jedini/to nam je jedinstvena šansa za bolji život…” i suočiti osobu na vreme, a zatim potražiti stručnu pomoć. Kao i kod svih oblika zavisnosti, veoma često je potrebno zavisnika ozbiljno usloviti, jer bez toga se neće obratiti na lečenje, jer on sam nema uvid da problem postoji. A zatim porodica treba da bude uključena od samog početka u proces, nekada u svosjtvu saradnika u lečenju a nekada se radi terapijski sa celim porodičnim sistemom da bi problem mogao biti rešen.

Image by CITADELA from Pixabay



Aleksandra Bubera o zavisnosti od interneta, u emisiji Novi dan, Radio Beograd 2, RTS, 13.04.2019.

Aleksandra Bubera o zavisnosti od interneta, u emisiji Novi dan, Radio Beograd 2, RTS, 13.04.2019.

Kuda nas vode internet putevi i gde je granica koju roditelji moraju da postave svojoj deci kako se ona ne bi izgubila u virtuelnom svetu. O ovom i drugim pitanjima zavisnosti od kompjutera i mobilnih telefona u radijskoj emisiji Novi dan govorila je Aleksandra Bubera, klinički psiholog, transakcioni analitičar – psihoterapeut.

Muzički urednik ove emisije je Ivana Đorđević, a emisiju priprema i vodi Dragana Veljković.

Poslušajte emisiju putem ovog linka – razgovor sa Aleksandrom Buberom je od 1:27:07 minuta.

Izvor: RTS



Dr Aleksandar Vujošević o alkoholu, u emisiji Dobro je, dobro je znati, RTS, 13.04.2018.

Od kad je veka i sveta, tu je i alkohol… Jedina zvanična, legalna psihoaktivna supstanca. Radujemo se, nazdravljamo ili tugujemo uz podignutu čašu. I mislimo da se istina krije u čaši… Davno su počela naučna istraživanja o uticaju alkohola na zdravlje… Droga je svaka biljna ili sintetička materija koja privremeno utiče na funkcije mozga, menja opažanje, svest, ponašanje. I bez obzira što je to piće baš od dedine šljive ili iz čuvenog vinograda, u svetskim studijama je na prvom mestu u prikazu najučestalije korišćenih droga. Nauka upozorava na posledice…. Alkohol deluje na svaku našu ćeliju. I ukupan zbir je suštinski negativan. Iako stimuliše proizvodnju i povećanje koncentracije zaštitnog HDL holesterola, to je samo prividno pozitivan efekat. Utiče i na loš holesterol. Ateroskleroza se brže razvija, krvni sudovi brže stare kada alkohol pokrene precizan destruktivan mehanizam. Pod uticajem alkohola povišen je nivo homocisteina u krvi što svakako nije dobro. CRP je snižen kod alkoholoičara, ali i to nije realna slika. Čistom etanolu se pripisuje dejstvo vazodilatacije – ali ni to nije baš tako – pitanje je da li alkohol stvarno širi krvne sudove ili nešto drugo radi preko trombocita?… Pod mikroskopom, koristi od alkohola nema…U ovoj emisiji govorimo o novim naučnim saznanjima – zašto pijemo, šta se tada dešava u našim ćelijama, neurotransmiterima i čemu li već još… i kako sa svim tim izaći na kraj. Gost u studiju je dr Aleksandar Vujošević, neuropsihijatar, koautor i autor brojnih stručnih vodiča, priručnika i pravilnika iz ove oblasti koji je u stručnim krugovima poznat po znanju i profesionalnom odnosu a pacijentima omiljen zbog blagosti, dobrih saveta, efikasnog lečenja.

Urednik emisije je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić, montaža Milorad Jevtić.

Label and copyright: Radio televizija Srbije



Aleksandra Bubera o zavisnosti od informaciono-komunikacionih tehnologija u emisiji “Digitalne ikone” Radio Beograda 2

U današnjoj emisiji slušamo panel-diskusiju posvećenu zavisnosti od sadržaja koje dobijamo putem informaciono-komunikacionih tehnologija.

Razgovaramo o tome koliko mladi danas koriste Fejsbuk i mobilne telefone, da li i na koji način možemo da govorimo o određenim oblicima zavisnosti od tehnologija, o tome kako se mladi na mreži ponašaju, upoznaju i druže, kakva je uloga porodice, škole i društva u ovim procesima, kao i o istraživanju koje je sprovedeno u maju o informatičkim kompetencijama učenika VIII razreda.

Poslušajte audio snimak emisije.

Digitalne ikone

Autor: Tamara Vučenović


Kocka – demon najuzvišenijeg reda

Kocka – demon najuzvišenijeg reda

Tekst je objavljen 28.05.2018 na Ekspres.net

Opsednutost kockanjem dugo je vođena pod dijagnozom poremećaja impulsa. Odnedavno se klasifikuje kao poremećaj bolesti zavisnosti

Zavisnost od kockanja ima utaban put, ne događa se odjednom, niti posle jednog ili nekoliko kockarskih iskustava. Trenutak kada se postaje zavisnik istovetan je kao i kod svake druge zavisnosti – kada kockanje počinje da remeti život na bilo koji način. Biohemija u mozgu kockara postaje vrlo slična kao kod zavisnika od opijata. Za tu vrstu poremećaja ne postoje lekovi. Oni koji se koriste su tek blaga ispomoć.

Psihijatar dr Aleksandar Vujo­šević ima ogromno iskustvo u le­čenju zavisnika od kocke. Osim što dolazi do određenih neurobioloških procesa, kao možda i bitniji element on navodi razvijanje zavisničkog obrasca ponašanja, koji je veoma teško raštimovati i vratiti u rutinu koja bi se podvela pod normalnu.

– Ko jednom postane zavisnik od kockanja, kao i kod svake druge zavisnosti, ne može više da se kocka umereno. Ne može više da se kontroliše. Ko je postao zavisnik, mora s tim da živi do kraja svog veka. Kocka je sigurno najteža bihevioralna zavisnost, najteža nehemijska zavisnost. Po svojim posledicama je razorna. Možda se jedino zavisnost od heroina može meriti s kockom jer su kod obe vrste zavisnika uključene teške socijalne posledice: dugovanje, zelenaši, raspad porodice, prodaja stanova, rasprodaja svega – navodi Vujošević.

– Nikada nisam igrao karte, ni rulet, nije me to privlačilo, ali poker-aparati i kladionica su mi uni­štili život i porodicu. Ja sam iz ugledne porodice, otac je profesor u penziji, majka medicinska sestra, babica. Bilo me je sramota da idem na terapije odvikavanja od kocke u neku državnu bolnicu, pa su mi roditelji plaćali tretmane kod privatnog psihijatra. Imao sam veliku želju da se odviknem od tog poroka, želeo sam da vratim suprugu, koja me je s trogodišnjim detetom napustila. Slušao sam lekara, ali mi je u glavi stalno odzvanjalo „veća-manja, veća-manja“… Nije uspelo, nisam izdržao – počinje svoju ispovest za „Ekspres“ P. B. (48) iz Beograda (ime poznato redakciji, prim. aut.), koji je na klađenju i pokeraparatima izgubio brak, stan, posao, zdravlje…

NEZAOBILAZNA PODRŠKA

Dr Vujošević objašnjava da je lečenje od kocke veliki poduhvat i za terapeute i za pacijente. Na le­čenje od zavisnosti ne dolazi niko ko je zaradio pare u kockarnici, već urušeni ljudi koji su došli do dna i koji su pod velikim pritiskom.

– Najčešće dolaze pod pritiskom porodice. Sam dolazak i po­četak lečenja su od ogromnog zna­čaja. Tu uloga terapeuta dobija na značaju jer kockar najčešće nije silno motivisan za lečenje, pa intenzivnim radom treba prvo stvoriti uvid, da kockar shvati veličinu svog problema, da ga jure zelenaši, da porodica hoće da ga se odrekne, da je svog oca i majku, ženu ili brata doveo do toga da im prete zbog dugova… Hiljadu je teških primera. U sklopu terapijskog procesa potrebno je obezbediti podršku ljudi koji će pomagati u lečenju. Najbolji i najpreporučljiviji vid lečenja, kao i za mnoge druge zavisnosti, jeste grupna terapija. Za pacijente koji nisu spremni da svoju intimu dele s grupom sličan je princip lečenja. To ne znači lečenje jedan na jedan, tu nema uspeha, već mora da bude uključena i porodica.

Za najteže slučajeve se preporučuje hospitalizacija kako bi se kockar odvojio od sveta kocke, razgradio zavisnički obrazac ponašanja, bez odlazaka u kladionice, kockarnice, među društvo koje se kladi… Teško je danas suziti sve mogućnosti jer kockanje postoji i na internetu, na društvenim mrežama. Zato se saradnici pacijenta ponekad pretvaraju u njegove policajce, što oni ne prihvataju lako. Kasnije, kada ipak prihvate da imaju problem, polako menjaju ponašanje i svesno se trude da ne dođu u situaciju da se kockaju.

Prvi put sam seo za pokeraparat sa 25 godina, kada sam završio fakultet i počeo da radim u jednom osiguravajućem društvu. Vlasnik kafića u mom kraju u kojem sam skoro svaki dan svraćao na kafu ubacio je tri poker-aparata. Seo sam iz radoznalosti. Uložio sam pet maraka, za to dobio 1.000 poena i počeo da udaram po tastaturi veća-manja, veća-manja… Pojma nisam imao šta radim. A onda mi je konobar kazao da bi najbolje bilo da izaberem jednu kombinaciju od 10-15 karata i samo nju da jurim. I tako je počelo. Odlučio sam se za tri veće – dve manje – dve ve­će – tri manje. Deset karata. Uložio sam još pet maraka i posle 15 minuta otvorila se moja kombinacija. Dobitak je bio 120 maraka, u to vreme ogromna suma. Proradio je adrenalin, uživao sam u igri… Tog prvog dana izašao sam iz kafića sa 80 maraka dobitka. Bio sam presrećan što sam otkrio igru za koju sam pomislio da je kao stvorena za mene. Sutradan, jedva sam čekao da se završi radno vreme i da sednem za aparat – nastavlja priču P.B.

U Srbiji trenutno postoji oko 50.000 patoloških kockara. U oko 2.000 kladionica, u kojima se pored kladioničarskih lista nalaze i elektronski ruleti, grčki kino i pokeraparati, dolaze i oni od 18 i oni s vi­še od 80 godina, oni koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ali i imuć­ni i ugledni. Dr Vujošević kaže da iz prakse zna da se za lečenje ne obrati ni deseti deo onih kojima je pomoć neophodna.

Izvor: Ekspres.net


10 zabluda o alkoholu u koje ljudi veruju!

10 zabluda o alkoholu u koje ljudi veruju!

Tekst je objavljen 19.06.2014 na Telegraf.rs

Izgleda da čuvena verovanja da jedna čašica rakije izjutra produžava životni vek ili da čaša crvenog vina poboljšava krvnu sliku polako padaju u vodu. Pročitajte koje su najčešće zablude koje su vezane za alkohol, a u koje narod slepo veruje

Iako ste možda dosad verovali u mnoge blagodeti alkohola, vreme je da saznate da on ne može da poboljša vašu krvnu sliku, ne popravlja apetit, ne može da pospeši fizičku i psihičku snagu, prosto rečeno – nema nikakvih pozitivnih dejstava na organizam.

Crveno vino ne stvara crvena krvna zrnca, kao što se veruje. To su zablude koje su duboko ukorenjene u društvu i predstavljaju običaje i verovanja koja se prenose sa generacije na generaciju – ističe dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, u želji da se razjasne neke od najčešćih zabluda kada se radi o problemu pijenja koji veoma često preraste iz umerenog u rizično, a zatim i nekontrolisano opijanje.

Alkohol je samo loša navika

Alkohol nije posledica neke mane ili lošeg karaktera, kako se obično misli, već predstavlja ozbiljno oboljenje koje se na vreme treba prepoznati i lečiti – to je bolest centralnog nervnog sistema koja prouzrokuje teške fizičke, mentalne, društvene i ekonomske posledice na pojedinca, ali i društvo u celini. Sam alkohol je otrovan za organizan i povećava rizik od razvijanja više od 60 različitih bolesti – rak, srčane bolesti, hipertenziju, depresiju, cirozu jetre i druge. Na nivou Evrope, procenjuje se da alkohol svake godine uzrokuje oko 50.000 smrti od kancera. Procentualno gledano, oko 6,5% svih smrti posledica je alkohola, koje je drugi po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi (posle cigareta) i povezan je sa kratkotrajnim i dugotrajnim rizicima mortaliteta.

Saobraćajne nesreće, kriminal, silovanja, nasilje u porodici, slabljenje produktivnosti – samo su neke od posledica opijanja.

Alkohol je dobar za cirkulaciju

Tokom hladnih dana, ljudi često konzumiraju alkohol kako bi se ugrejali. Opravdanje za to nalaze u činjenici da se organizam odmah zagreva nakon prvog pića. Oseća se prijatna toplina, lice se zarumeni, ali je efekat toga samo trenutni. Istina je da alkohol uzrokuje širenje krvnih sudova čime se povećava gubitak telesne temperature. Prirodna reakcija na hladnoću je sužavanje krvnih sudova i žila kako bi se smanjio “dodir” unutrašnjosti organizma sa spoljašnjom površinom (kožom). Zato razmislite dva puta pre neko što sledeći put spas od hladnoće potražite u kuvanom vinu ili rakiji.

Alkohol popravlja raspoloženje

Često osobe koje imaju neki problem, ili su pod stresom, utehu traze u piću, a time nesvesno otvaraju samo dodatni problem. Alkohol je okidač za depresiju – oko 200.000 epizoda depresije godišnje, na nivou Evrope, uzrokovano je alkoholom, dok se procenjuje da je svako šesto samoubistvo posledica prekomernog opijanja. Alkohol direktno utiče na povećanje biološkog stresa u telu. Tokom pijenja u organizmu se povećava nivo adrenalina, što prividno može da izazove osećaj opuštenosti, dok organizam zapravo samo dolazi pod dodatni stres i napetost.

Pijenje je samo moj problem

Procenjuje se da opijanje jedne osobe prosečno utiče na pet drugih osoba u okruženju. Osoba koja ima problem sa opijanjem zanemaruje svoje svakodnevne obaveze, gubi produktivnost na poslu, ne ispunjava ili zanemaruje svoje bračne i porodične dužnosti.

Mogu da prestanem kad poželim

Veliki broj ljudi može prestati kada to odluči, ali prestanak traje u proseku do šest meseci. Nakon toga opijanje opet postaje obrazac ponašanja. To nema veze sa slabim karakterom jer zavisnost od alkohola preuzima kontrolu nad pijenjem i samim čovekom, pa tako zavisnik nema svest kada je prešao granicu. Pogrešna je osuda porodice i društva kada zavisnici ne istraju u nameri da prestanu da piju – to je složen i dug proces, koji je neophodno da bude praćen stručnim nadzorom.

Alkoholičar – skitnica, propalica, nezaposlen, bez igde ikoga

Alkoholizam ne bira ljude po polu, uzrastu, obrazovanju. „Alkoholičar“ može da bude i ugledna osoba koja normalno ide na posao, cenjen radnik, ali nakon posla ili vikendom poklekne pred željom za pićem. Takođe, pogrešna je predrasuda da zavisnici piju svaki dan – oni mogu da ne piju nedeljama, mesecima, ali zato samo jedna čaša može biti okidač za novo opijanje. Sa druge strane, postoji i kategorija zavisnika koji svakog dana piju određenu količinu alkohola, tako da nisu nikada ni potpuno pijani, ali ni trezni.

Mogu da vozim, prošlo je više od sat-dva vremena kako sam popio

Nakon sat vremena od pijenja nivo alkohola u krvi je najveći. Ukoliko ste, na primer, popili četiri čaše vina, nivo alkohola u krvi biće oko jednog promila zbog čega je vožnja potpuno neprihvatljiva. Nikakva kamuflaža poput bombona, žvaka ili osveživača daha ne mogu pomoći na alko testu. Za potpunu apsorbciju alkohola u krvi potrebno je 24 sata, tako da se ni ujutro, nakon burne noći, ne preporučuje sedanje za volan. Jetra alkohol veoma sporo razgrađuje, pa se tako za sat vremena razgradi prosečno oko 0,15 promila alkohola.

Treba se dobro najesti ukoliko ne želiš da se napiješ

Hrana može da utiče jedino na odlaganje osećaja pijanstva. Samo će odložiti apsorpciju alkohola u krvotok, ali je nikako neće zaustaviti. Što znači, koliko pijete toliko ćete se na kraju i napiti, bez obzira na prethodni obrok. Takođe, često ljudi veruju da će ih kafa otrezniti i ukloniti mamurluk – kafa je diuretik i delimično može da razbudi osobu, ali će zato negativno uticati na dehidrataciju organizma. Najveći krivac za glavobolju “jutro posle” je dehidratacija organizma koju izaziva alkohol, a kafa je dodatno pospešuje. Stara izreka kaze “Dajte pijanom čoveku šoljicu kafe i sve što ćete imati je jedan sasvim budan pijanac”.

Kada se neko napije treba ga ostaviti da odspava, da se otrezni

Najgore što se može uraditi u takvoj situaciji je da se ostavi osoba sama, u autu ili nekoj sobi. Alkohol usporava rad srca, disanje, kao i snižava krvni pritisak što u nekim slučajevima može dovesti do kome i smrti, a još jedna od opasnosti je da se pijana osoba može ugušiti tokom povraćanja. Pijanu osobu treba staviti da leži na boku, pod stalnim nadzorom, a ukoliko se primeti da disanje i puls slabe, obavezno treba pozvati Hitnu pomoć.

Mogu sam da se izborim sa alkoholom, ne treba mi lečenje

Veoma je ustaljeno mišljenje da ljudi mogu sami da se izbore sa alkoholizmom. Zbog društvenih stigmi, osobe koji imaju problem sa prekomernim opijanjem neretko kriju zavisnost čak i od najbližih. Alkoholizam nije bolest koja se leči i izleči, kao ni bilo koja druga bolest zavisnosti. Bitno je da se zavisnik na vreme javi na lečenje. Ovo je bolest sa visokim stepenom recidiva, zato je pridržavanje saveta lekara, kao i odgovorno ponašanje pacijenta tokom lečenja od neprocenjive važnosti.

Izvor: Telegraf.rs