Dr Bubera Ninić je sa novinarkom Julijanom Vincan za portal Biznis.rs razgovarala o temi zavisnosti o trgovanju kriptvalutama. Članak je objavljen na portalu i možete ga pogledati ovde, a na našem sajtu prenosimo razgovor u celosti.
Šta bi to bila kripto zavisnost i da li ste se susretali sa njom do sada? Postoji li i neki podatak za Srbiju/region/Evropu možda?
Do sada sam imala nekoliko slučajeva osoba koje trguju kriptovalutama na granici onoga što spada u opšte kriterijume za sve procesne zavisnosti.
Procesne zavisnosti su zavisnosti od određenih ponašanja odnosno procesa.
Opšti kriterijumi za procesne zavisnosti su isti kao i za sve ostale vrste zavisnost, pa i od supstanci – gubitak kontrole nad ponašanjem, pojava apstinencijalnih simptoma u slučaju kada je onemogućeno da osoba uzme supstancu ili obavlja proces od koga je zavisna, kao i povećanje tolerancije – u slučaju supstanci to znači povećanje doze supstance i smanjenje vremenskog razmaka između doza, a u slučaju procesa/ponašanja povećanje količine vremena koje se troši za određeno ponašanje, intenziviranje ponašanja kao i preduzimanje sve rizičnijih oblika ponašanja.
Moguće je da postoje već neki podaci za Evropu, ali mi nisu poznati. Za Srbiju koliko mi je poznato, za sada ne postoje podaci, tim pre, što procesne zavisnosti nisu ušle u zvaničnu klasifikaciju bolesti i poremećaja, sem zavisnost od video i internet igrica. Ono što nije ušlo u zvaničnu klasifikaciju se najčešće ni ne prati po zvaničnim statistikama, te zbog toga najverovatnije još neko vreme nećemo imati takve podatke.
Da li je to nešto što bi moglo da uzme maha kod nas?
Budući da je trgovanje kriptovalutama globalni fenomen, a da i kod nas postoje i kompjuteri i internet i trgovina, ne vidim razloga da i ovaj fenomen ne uzme maha i kod nas i da prati svetske trendove, kao što je bilo i u slučaju svih zavisnosti od supstanci, a kasnije i svih poznatih procesnih zavisnosti. I bez obzira što procesne zavisnosti u najvećem broju slučajeva nisu ušle u zvaničnu klasifikaciju bolesti i poremećaja, a neke su ušle u okviru nekih drugih kategorija (na primer kockanje je klasifikovano kao poremećaj impulsa, a ne kao zavisnost), sigurna sam da će taj problem biti prisutan u psihijatrijskim i psihoterapijskim kontekstima približno kao i svugde u svetu, jer je takvo iskustvo bilo i sa svim ostalim sličnim problemima.
Kako se prepoznaje i rešava?
Prepoznaje se kao i bilo koja druga zavisnost – osoba počinje sve više vremena da provodi u praćenju grafikona, tržišta, kao i trgovini kriptovalutama, postaje opsednuta ovim – stalno misli, govori i bavi se time, precenjuje značaj situacije, te u slučaju dobitka postiže stanje slično onome koje zavisnici od narkotika imaju kada uzmu supstancu. A kada gube prilikom trgovine u početku minimiziraju značaj gubitka, a kasnije kada stvari izmaknu kontroli i potrošili su nekritično sredstva, ponašaju se kao da je kraj sveta, bivaju devastirani i često se tek tada suočavaju sa posledicama prethodnog gubitka kontrole koji je doveo tada već i do značajnih materijalnih gubitaka. Kada osoba nije u situaciji da prati tržište, da kupuje i prodaje, postaje nervozna, napeta, često se istresa na svoju okolinu. Vremenom može postati anksiozna, imati nesanicu, postati veoma impulsivna i nekritična, nefunkcionalna na poslu, u poridici i sa prijateljima, zanemariti sve druge aktivnosti – što sve može dovesti do ozbiljnog poremećaja raspoloženja i prave depresije pa i osećanja očaja kada osoba više ne vidi izlaz, a takve situacije onda mogu da se završe i pokušajem ili izvršenjem suicida.
Nedavno sam pročitala ocenu jednog ekonomiste da je trgovina kriptovalutama zapravo najsličnija kockanju, a ja bih se toj oceni kao psihijatar sasvim pridružila, jer i klinička slika zavisnika od trgovine kriptovalutama najviše i liči na kliničku sliku koju vidimo kod patološkog kockanja.
Rešavanje je isto kao kod bilo koje druge vrste zavisnosti, a najsličnije rešavanju problema patološkog kockanja, gde osoba često mora uzimati i lekove koji će regulisati raspoloženje, spavanje, impulsivnost, neophopdna je često kombinacija individualne i grupne psihoterapije, kao i uključivanje porodice u sam terapijski proces od početka.
Koliko je opasna?
Svaka zavisnost može imati veoma loše posledice po pojedinca i porodicu. Najgore posledice su gubitak psihičkog i fizičkog zdravlja i života zavisnika, kao i to što kada već dođu u ovako tešku situaciju, porodica često biva dovedena u veoma tešku materijalnu emocionalnu i psihološku situaciju, jer zavisnik nekritično raspolaže svim porodičnim finansijskim i drugim resursima, često se i zadužuje uzima kredita a kasnije pozajmljuje i od zelenaša, tako da pored zavisnika, nekada cela porodica bude dovedena do “prosjačkog štapa” ostaje bez sredstava za život, pa i stambenog prostora i suočena sa zakonskim i svim drugim posledicama u koje biva uvučena zbog ponašanja zavisnika.
Iz ovog razloga je veoma bitno prepoznati kod naših najmilijih prve znake potencijalne zavisnosti – netrpeljivost, više provođenja vremena pred kompjuterom/telefonom/tabletom, zanemarivanje obaveza, negiranje i minimiziranje i manipulisanje činjenicama “nije tačno da toliko vremena provodim/da sam potrošio toliko novca/da se ne bavim obavezama/svi to rade/nisam ja jedini/to nam je jedinstvena šansa za bolji život…” i suočiti osobu na vreme, a zatim potražiti stručnu pomoć. Kao i kod svih oblika zavisnosti, veoma često je potrebno zavisnika ozbiljno usloviti, jer bez toga se neće obratiti na lečenje, jer on sam nema uvid da problem postoji. A zatim porodica treba da bude uključena od samog početka u proces, nekada u svosjtvu saradnika u lečenju a nekada se radi terapijski sa celim porodičnim sistemom da bi problem mogao biti rešen.