Ana Mitić, Press Online, 25.12.2011.
Da je s vremena na vreme čoveku potrebno da se malo opusti i proveseli, pa makar i nemao mnogo povoda za to, slažu se svi stručnjaci. Međutim, sve su glasnija uveravanja da su praznici izvor stresa, nervoze i tankih živaca, što su potvrdili i pojedini naučnici.
Većina nas vrlo rano je shvatila da Deda Mraz ne postoji, da su nam poklone ispod jelke ostavljali mama i tata bez spuštanja niz dimnjak. I pored toga većina nas ne prestaje da slavi 31. decembar i da se raduje Novoj godini, mada zapravo, praktično ne znamo ni šta slavimo. Iako znamo da Deda Mraz neće „parkirati” sanke ispred našeg stana i doneti džak pun para, neplaćeni računi za Infostan i sve ostalo biće tu i 1. januara, sarma i pečenje od prethodne večeri će se ohladiti, svi problemi iz stare sačekaće nas čekati i u novoj godini… A bićemo i još godinu dana stariji.
Čemu onda tolika euforija oko dočeka Nove godine, uoči 1. januara, čemu prevelika očekivanja, kada se ništa epohalno neće desiti u životima običnih ljudi?
Iako dosta njih i dalje pridaje veliki značaj proslavi Nove godine, sve je više onih koji se okreću protiv novogodišnjih terevenki uz preglasnu muziku, pevanje i pucanje. Protivnici dočeka smatraju da, i pored toga što u svetu vladaju opštedruštvena kriza, ekonomska recesija, besne ratovi, neizlečive bolesti, malo ljudi i na individualnom planu ima razloga da baca konfete i odbrojava unazad od 10, uz neku od faca sa televizije koje nam se svake godine smeše u već tradicionalno lošem novogodišnjem programu.
Najekstremniji primer je pokret „Fonakon”, skraćeno do Front protiv Nove godine, osnovan u Francuskoj 2005. godine, čije pristalice svake godine organizuju proteste protiv novogodišnjih slavlja. Osnovna ideja im je da se „suprotstave starenju” jer smatraju da upravo svaka Nova godina ukazuje na protok vremena i da time ništa ne dobijamo, sem jedne godine više. Među svojim najvernijim članovima smatraju one koji u noći između 31. decembra i 1. januara ostaju kod kuće uz knjigu ili neki dobar film kao da se ništa ne dešava, ili prosto prespavaju tu noć.
Ako se uz to uzme u obzir i zaključak naučnika da novogodišnji praznici, pretrpan raspored i prejedanje utiču loše na hormone, onda se zaista treba preispitati šta mi zapravo slavimo? Šta dočekujemo i očekujemo i čemu se radujemo?
Za sve one koji mrače na pomen Nove godine, dobra vest je da su sve vreme bili u pravu jer su njihovo uverenje da su praznici izvor stresa, nervoze i tankih živaca potvrdili i naučnici sa Univerziteta u Edinburgu. Sada je dakle i naučno potvrđeno da su uzrok tome „božićni hormoni” koji izazivaju traumatične posledice jer ljudi niti razmišljaju, niti se ponašaju racionalno. Dakle, upravo je nastupilo neko novogodišnje ludilo, što dobrim delom objašnjava pomihnatalo kupovanje, trošenje novca kojeg inače nema, gomilanje prasića i ostale hrane…
Doktor Robert Lustig sa Univerziteta u Kaliforniji kaže da ovo doba godine iz nas izvlači najbolje i najgore na bilo koji način i objašnjava da je u igri za vreme praznika moćna mešavina kortizola (hormona stresa), serotonina (hormona sreće) i dopamina (euforija).
Zato nije iznenađenje što čak 70 odsto Amerikanaca kaže da su od Božića umorni, tvrdi Američko udruženje psihologa.
– Sreća nema ništa s novcem, pa ni s hranom. Najbolje je kada imate porodicu i prijatelje i time treba biti zadovoljan – zaključuje doktor Lustig.
Zašto onda ljudi padaju pod uticaj novogodišnje euforije i ima li uopšte razloga bilo šta proslavljati i radovati se, kad je, rekli bi zadrti protivnici novogodišnje proslave, „sve tako crno” uz čuveni dodatak „samo si još godinu dana stariji, ćelaviji, deblji…”.
Aleksandra Bubera, psihoterapeut, kaže da je potrebno da se s vremena na vreme malo opustimo i proslavimo zbog čega i postoje praznici, koji nisu izmišljeni bez razloga, ali da ljudi ne treba da imaju nerealna očekivanja i gaje nade da će od 1. januara sve biti bolje.
– Čovek koji radi treba i da se opusti, odmori, bude u krugu porodice, ali da li ima smisla ponašati se euforično i padati pod uticaj toga da se mora proslaviti Nova godina? Znaju se stvari koje se moraju u životu, a to su osnovne potrebe, a proslava Nove godine nije na toj listi. Međutim, neki ljudi zbog predrasuda o tome šta je socijalno poželjno i „in” pretvaraju proslavu Nove godine u nešto što se mora. To je slična situacija kao sa ostalim stvarima koje su stvar prestiža, kao što je, na primer, da moramo da obučemo brendiranu večernju haljinu ili da izađemo u skupi klub. Oni koji nisu toliko opterećeni glamurom misle da treba da kupe poklone najbližima, da spreme hranu i slično. Pitanje je koliko ko može da finansira kada je stanje ovakvo kakvo jeste. Ima ljudi koji idu preko svojih mogućnosti zato što misle da je neophodne da svojim najbližima prirede neko iznenađenje pa nekada baš ne razmišljaju racionalno. A onda kada osvane 10. januar i prođe euforija, pitamo se da li nam je baš sav taj trošak trebao. Zato se i kaže da je januar najduži mesec – kaže Bubera.
Svoj doprinos isforsiranim proslavama daje i trend da treba misliti pozitivno i ponašati se pozitivno pa će onda i život da ti bude bolji.
To naravno, nije tačno. Dr Bubera objašnjava da misliti pozitivno može da doprinese promenama, ali prava promena će nastupiti kada promenimo neka uverenja, a ne kada otkuca ponoć 31. decembra.
– Misliti pozitivno, zabavljati se, potisnuti sve probleme čak i kada vam nije do toga, može samo da učini da vam privremeno bude bolje, ali sutradan kada se probudite svi problemi će da vas dočekaju. Možete misliti pozitivno koliko hoćete, ali problemi se neće rešiti dok ne promenite predstave o njima. U redu je da se opustimo, proslavimo i ne mislimo na neke stvari, ali ono što ne valja je misliti da će sama proslava Nove godine i glamur nešto da promene. Pa neće! Ljudi imaju pogrešnu informaciju da „to tako radi”, a onda kada shvate da „ne radi”, razočaraju se – upozorava sagovornica Pressmagazina.
Dragana Nalić, psihijatar, kaže da svaki čovek ima potrebu da napravi neki bolji i novi početak i u ljudskoj prirodi je da želi da bude bolje nego što jeste, a Nova godina je jedan od tih trenutaka kad ljudi poveruju da mogu živeti bolje i kvalitetnije, a taj datum ih opomene da mogu da budu bolji. Jeste isforsirano, ali tako je od pamtiveka.
– Hteli mi ili ne da to priznamo, proslava Nove godine nam je usađena u istorijsko pamćenje, a u ljudskoj prirodi je da želi da doživi neku prijatnost pa makar to bio i novogodišnji doček. Naučeni smo tako i trebaće nam vremena da se odviknemo od toga. Ali oko Nove godine ima i puno sadržaja koji nisu protiv njene proslave, a to su porodično okupljanje i smanjene obaveze pa je to prilika da porodica provede neko vreme sama sa sobom, što i nije tako loše – kaže ona.
Okidač – Praznična depresija
Aleksandra Bubera kaže da takozvana praznična depresija nije prouzrokovana samim praznicima već su oni samo okidač. Ljudi sumiraju događaje iz prethodne godine i razmišljaju šta su ili nisu uradili, kao i šta će uraditi u novoj godini. Neko na to gleda pozitivno, a neko negativno, a kakvog raspoloženja će biti zavisi i kakvu sliku ima o sebi.
– Ako na to što niste uradili gledate negativno i skloni ste da kritikujete sebe kao osobu koja je manje vredna i koju drugi manje vole, može doći do toga da se osećate depresivno. Mnogi koji već pate od depresije za vreme praznika osećaju se još depresivnije jer nemaju sa kim da budu, nisu mogli da kupe nešto što su želeli i zaključuju da su manje vredni zbog toga. Zato kod takvih ljudi u vreme praznika dolazi do ispoljavanja depresije, ali sami praznici nisu uzrok depresije – objašnjava dr Bubera.
Istorija – Slavi se već 4.000 godina
Kada je počela da se proslavlja Nova godina nije pouzdano utvrđeno, ali neki podaci govore da su je Vavilonci slavili još pre 4.000 godina. Najranije zabeležena proslava Nove godine bila je 2.000 godina pre nove ere u Mesopotamiji. Slavljena je u doba ravnodnevnice, sredinom marta. Rimljani su takođe slavili Novu godinu, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarom, sve dok rimski Senat, 153. godine pre nove ere, nije „ustoličio” 1. januar, pa se taj datum uzima kao datum kada je prvi put slavljena Nova godina. Preciznije, mesec januar nije postojao do 700. godine pre nove ere, kada je drugi kralj Rima, Numa Pontilijus, dodao mesece januar i februar. Nova godina pomerena je sa marta na januar zato što je to bio početak civilne godine, kojom su novi rimski konzuli počeli svoju jednogodišnju tradiciju.
Izvor: Press Online
