Emisiju pripremio i vodio Nemanja Milutinović
Izvor: RTS
Emisiju pripremio i vodio Nemanja Milutinović
Izvor: RTS
Emisiju pripremila i vodila: Olivera Kovačević
Izvor: RTS
Tekst objavljen 8.01.2018. na Politika.rs
Istraživanja pokazuju da je opasno mešati pića sa drogom, jer tada u jetri nastaje supstanca zvana kokaetilen koja doprinosi opasnosti od srčanog udara i prestanka disanja.
Zavisnost od alkohola vodi u drugu vrstu zavisnosti – i to od kokaina, pokazuje novo istraživanje koje je obavljeno u Njujorku. Naučnici su testirali uticaj alkohola na organizam i kako se menja „odgovor” tela na zavisnost od teških droga. Ispitivanje je najpre rađeno na pacovima kojima su naučnici davali alkohol, a deset dana kasnije i kokain. Analize su pokazale da su dosta lakše i brže postali zavisni od kokaina upravo ti pacovi nego oni kojima nisu davali alkohol. Oni smatraju da se to dešava zbog toga što ispijanje alkoholnih pića menja aktivnost mozga tako da se javlja prijemčivost za konzumiranje drugih štetnih supstanci.
Kako prenosi „Dejli mejl”, ispitivanje je pokazalo da samo oko 21 odsto konzumenata kokaina postaje sklono ponavljanju zloupotrebe droge, što su istraživači iz studije pokazali da su faktori okoline i genetski faktori rizika.
Pacovi koji su bili izloženi alkoholu pre uzimanja kokaina pritisnuli su određenu polugu 58 puta kako bi signalizirali da žele još droge. A oni kojima nije davan alkohol pre kokaina pritisnuli su polugu samo 18 puta. Ovo saznanje može da pomogne u lečenju zavisnika od kokaina.
Kako naglašava dr Aleksandar Vujošević, psihijatar iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu, korišćenje alkohola i kokaina se najčešće dešava na dva načina. Nakon uzimanja kokaina i njegovog stimulativnog dejstva dolazi do uznemirenosti, straha, nadraživanja celog organizma, pa se takvo stanje pokušava ublažiti dejstvom alkohola. Drugi način je da pod dejstvom alkohola „popuštaju kočnice”, pa često u praksi postoje slučajevi da se tokom pijanstva proba i neka psihoaktivna supstanca.
– Alkohol veoma često zloupotrebljavaju i zavisnici od kockanja. To rade jer piće „ublažava” brigu, smanjuje napetost i čini da se lakše „zaboravi” na gubitak prilikom kockanja. Veoma je važno napomenuti da je mehanizam stvaranja svih vrsta zavisnosti gotovo identičan i da kod ljudi koji imaju formiranu jednu vrstu zavisnosti znatno lakše dolazi i do uspostavljanja drugih zavisnosti – naglašava dr Vujošević.
Naš sagovornik napominje da je alkoholizam bolest, a ne navika, porok. On je treći uzrok obolevanja i smrtnosti, odmah iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Sa druge strane, kokain je stimulans, alkohol depresor, a iz njihove kombinacije u jetri nastaje supstanca zvana kokaetilen koja pojačava delovanje kokaina, ali i doprinosi opasnosti od infarkta i prestanka disanja.
– Istraživanjima se došlo do saznanja da je opasno mešati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dve droge telo ih pretvara u kokaetilen. Njegovi efekti traju duže i toksičniji su nego svaka od ovih droga posebno. Bitno je naglasiti da je mešavina kokaina i alkohola najčešća kombinacija koja rezultira smrću. Takođe, obe droge mogu da maskiraju delovanje druge, pa je mogućnost predoziranja povećana i zbog toga često dovodi do trovanja – dodaje dr Vujošević.
Postoji nekoliko faza u nastajanju alkoholizma. Najpre se pojavljuje faza umerenog pijenja, koja predstavlja „društveno prihvatljivo pijenje”, ali ona još ne predstavlja bolest. „Trening faza” takođe ne predstavlja zavisnost nego prelaz iz društveno dozvoljenog pijenja ka uspostavljanju zavisnosti. Tada osoba ne prepoznaje da ima problem, jer pije „kada piju i drugi ljudi” (umereno, ali se povremeno napija u tim „situacijama”). Ujedno čovek ima potrebu za znatnim povećanjem količine alkohola da bi se postigao željeni efekat. Nakon ove javlja se predtoksikomanska faza, koja predstavlja početnu fazu alkoholizma. Javlja se potreba za znatnim povećanjem količine alkohola da bi se postigao željeni efekat i uz to postoji psihička zavisnost. Tada se beleži jaka emocionalna i mentalna potreba, žudnja i želja, da se alkohol popije kako bi se postiglo zadovoljstvo ili izbegla nelagodnost. Znak psihičke zavisnosti je i ritualno uključivanje alkohola u razne aktivnosti, pri čemu se osoba oseća nekompletnom ako u tom trenutku ne pije alkohol. Da je osoba postala zavisna govori toksikomanska faza, u kojoj čovek gubi kontrolu, ne može da prestane da pije, pa čak i nakon lečenja i apstinencije (nepijenja), s obzirom na trajnost ove promene. Ukoliko popije prvu čašu pića – neće moći na njoj da se zaustavi.
Naš sagovornik upozorava da se ovde javlja i alkoholna amnezija ili prekid filma što je znak postojanja oštećenja mozga usled konzumiranja alkohola i predstavlja gubitak sećanja za događaje u pijanom stanju. Ukoliko se dogodi da osoba ne popije alkohol, javljaju se znaci apstinencijalne krize koji ukazuju na fizičku zavisnost osobe od alkohola. To znači da se organizam privikao na alkohol i bez njega ne može da funkcioniše normalno. Kada osoba popije alkohol, simptomi apstinencijalne krize se povlače. U kasnijim fazama bolesti javlja se pad tolerancije, to jest osoba više ne može da popije veće količine alkohola kao ranije i napije se od jedne čaše pića. Prosečno vreme potrebno za razvijanje alkoholizma iznosi oko sedam godina.
Izvor: Politika.rs
Tekst objavljen 17.06.2014. na Blic.rs
Čim posumnjaju da se neko od učenika drogira, nastavnici moraju da alarmiraju roditelje i policiju, ističu lekari i psiholozi, govoreći o prvom koraku da se spreči narkomanija u školama.
Lekari Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti upozoravaju da je veliki procenat osoba koje se leče kod njih drogu probalo tokom srednje, pa i u osnovnoj školi.
– Sve manje mladih koristi heroin, ali su sintetičke droge sve prisutnije, jer su dostupnije – kaže dr Aleksandar Vujošević, direktor bolnice u Drajzerovoj.
On ističe da je marihuana prvi korak.
Psiholozi upozoravaju da određeni broj dece nakon trave počne da koristi ekstazi, spid, a to je utaban put ka heroinu kasnije.
– Narkotika ima svuda oko nas i deca moraju da shvate koliko je sve to opasno. Primera radi, dovoljno je da samo mesec dana koriste heroin i razviju zavisnost. Zabrinjava činjenica da su skoro svi naši pacijenti putem droge krenuli iz škole, što znači da je preventivni program za đake jako važan – upozorava dr Vujošević i napominje da je škola dužna da reaguje kada primeti da dete ima problem.
I u Ministarstvu prosvete ističu da škola treba da pomogne učeniku, ali bez etiketiranja.
– Informaciju da učenik koristi narkotike treba dobro proveriti i reagovati u zavisnosti od okolnosti, uzrasta deteta i porodičnih uslova. Škola treba da se obrati školskom lekaru ili MUP-u – kaže Biljana Lajović iz sektora za prevenciju nasilja u Ministarstvu.
U Sekretarijatu za obrazovanje kažu da u osnovnim školama trenutno radi 112 školskih policajaca, a 54 policajca u srednjim. I pored mera obezbeđenja, droga nađe put do dece, a nastavnici nerado to prijavljuju, o čemu su govorili za “Blic” i roditelji dece koja su se našla na udaru droge i bivši zavisnici.
Izvor: Blic.rs