porodični odnosi

Dr Aleksandra Bubera i psiholog Aleksandra Simendić o opstanku porodice u Studiju znanja na TV RTS, 27.12.2019.

Dr Aleksandra Bubera i Aleksandra Simendić, psiholog i psihoterapeut u Ordinaciji “Bubera”, gostovale su u prilozima koji su snimljeni za emisiju Studio znanja koja je emitovana 27.12.2019. na TV RTS.

Opstanak porodice je bila tema emisije, a u razgovoru sa gostima tragalo se za odgovorima na pitanja sa kojim se sve izazovima suočava savremena porodica i šta je dovelo do toga da se predstava o porodici vremenom menja.

Aleksandra Simendić je govorila o osećanju ponosa, a dr Bubera je ukazala na važnost pravljenja razlike između bića i ponašanja, kao i na važnost koju poruke roditelja na biće i ponašanje deteta imaju u razvoju deteta.

Gosti emisije pored dr Bubera i psihoterapeuta Simendić bili su i: prof. dr Dragan Stanojević, sociolog na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Emilija Marković, pedagog iz Pedagoškog društva Srbije, prof. dr Amra Latifić sa Fakulteta za medije i komunikacije, prof. dr Gordana Nikić, psiholog i psihoterapeut i profesor na Univerzitetu Singidunum, prof. dr Dejan Šoškić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, a muzički temu je pesmama obradila Tamara Žeželj sa svojim bendom.

Izvor: RTS Obrazovno-naučni program- Zvanični kanal

Odnos snaha – svekrva: od ljubavi do mržnje

Aleksandra Bubera

– Htela bih prvo da naglasim da često brkamo ljutnju, iritiranost, frustraciju,prezir i mržnju:

ljutnja je zahtev za promenu nečijeg ponašanja,
iritiranost kada vas nešto ili neko nervira, ali znate da nije u redu da reagujete,
frustriranost kada neke želje ne mogu biti zadovoljene,
prezir kada smatrate da je neko manje vredan ili čak bezvredan, a
mržnja kada želite da neko “crkne”, umre, da nestane sa lica zemlje.

U vezi sa poslednje dve emocije ljudi nekada preduzimaju i akcije koje podrazumevaju verbalno ili fizičko otelotvorenje emocije – vređanje, fizički napad, ubistvo.

Šta je tačno u osnovi tog antagonizma?

– Prvo da naglasim da nije svaki odnos svekrve i snahe unapred osuđen da bude „zategnut“ ili loš. A kada jeste loš, razlozi mogu biti različiti i inicijalno uzrokovani sa bilo koje od te dve strane. Ukoliko je uzrok sa strane svekrve obično se radi ili o produženoj ili inverznoj simbiozi – a to u prevodu znači da ili majka nikada nije shvatila da je sin odrastao pa se i dalje brine i ponaša prema njemu kao da je i dalje mali, ili nesvesno, a nekada i svesno očekuje da se sin o njoj brine u psihološkom ili/i materijalnom smislu. Kada je problem iniciran od strane snahe, često to ima veze sa neusklađenim odnosom između samih supružnika, a i snaha sa svoje strane može imati takođe nerazrešene simbiotske odnose sa svojom primarnom porodicom odnosno i dalje biti vezana za nju mnogo više nego što bi to bilo za odraslu i samostalnu osobu uobičajeno.

Kako se on može prevazići?

– Problem se najbolje prevazilazi rešavanjem samog uzroka, dakle razrešavanjem simbiotskih odnosa – odnosno odrastao sin ili kćerka treba u psihološkom i materijalnom smislu da se odvoji od svoje primarne porodice i posveti sekundarnoj. Odvajanje nije isto što i napuštanje. To znači da odrastao sin ili kćerka koji se odvoji od svoje primarne porodice i dalje održava bliske odnose s njom, ali ne bliskije nego sa svojom sekundarnom porodicom, pomaže ako je potrebno, a emotivna vezanost se ne prekida, već dobija jedan novi, zreliji oblik. Ukoliko je problem među samim supružnicima, naravno, potrebno je rešavati njega.

Kako da reaguje ili kako da se postavi onaj zbog koga su te dve žene
i postale familija: sin, odnosno muž?

– Ukratko, u zdravim porodičnim odnosima, sekundarna porodica, tj. ona koju je osnovao sa svojom suprugom treba da ima prednost nad primarnom porodicom, što kod nas još relativno često nije slučaj i zbog čega se često lome koplja. To, ponavljam, ne znači prekidanje veza i odnosa sa primarnom porodicom, ali znači pomeranje na niže na lestvici prioriteta – ispod mesta na kome je sekundarna porodica.

Dragi, hajdemo na odmor da se malo svađamo

Ana Mitić, Press Online, 14. 08. 2011.

Cele godine maštamo kako ćemo na godišnjem odmoru da uživamo, oslobodimo se stresa i najzad nađemo vreme za partnera i porodicu, a onda se odmor pretvori u pakao – svađamo se oko svega i svačega, rešavamo zaostale probleme i prebacujemo jedni drugima krivicu za sve i svašta.

Da odmor može da se pretvori u katastrofu velikom broju ljudi, potvrđuju i rezultati istraživanja javnog mnjenja američke agencije TNS, koja je anketirala 1.000 ljudi, i zaključila da na godišnjem odmoru oko 26 odsto parova uđe u konflikt. Ljudi se najviše svađaju zbog para, razgledanja i hrane. Epilog često bude raskid ili teška bračna kriza sa razvodom u najavi. Malo je onih koji odmor iskoriste da učvrste veze i probude strasti.

I horor i komedija

Psiholog Aleksandra Janković objašnjava da je zbog nagomilanih obaveza danas komunikacija u porodici i među partnerima postala neka vrsta „tehničke priče” u kojoj se rešavaju tekuće stvari, pa kada dođe vreme godišnjeg odmora, i kada ljudi imaju vremena da budu zajedno u hladu palmi od jutra do mraka, uprkos očekivanjima da će to voditi zbližavanju, mnoge stvari koje su u prethodnom periodu ostale neraščišćene izbiju na površinu.

– Onda kreću priče i eloborati tipa: „E, šta si ti meni ono onda rekao…”, i sve ono što nije „odrađeno” izbija na površinu kao i neki problemi koji su nastali zbog udaljavanja partnera, a koji mogu da postanu predmet konflikta. Letnji period je i period suočavanja sa sobom, a žene su po pravilu nezadovoljne svojim izgledom, pa prebacuju partneru sledeće: „Eto, zapustio si me…”, „Zbog tebe ne mogu da radim ni ovo ni ono…”, dok muškarci imaju neko svoje dostojanstvo pa krenu da se brane po principu napad je najbolja odbrana. A postoji i „faktor” lepih i mladih žena na plažama pa se događaju i ljubomorne scene. Ima sijaset razloga za svađu. I to je čitavo naše prokletstvo jer stalno iščekujemo neki trenutak kada ćemo biti u nekom romantičnom raspoloženju, a onda kada to dođe, pretvara se u horor film umesto u jednu romantičnu komediju – objašnjava Aleksandra Janković, dodajući da su retki ljudi koji uspevaju da odmor iskoriste za ponovno zbližavanje i to su one čuvene srećne porodice koje bi trebalo proučavati.

Psihoterapeut Aleksandra Bubera pak objašnjava da i pored onih koji se na godišnjem odmoru posvađaju ima i onih koji poboljšaju i učvrste svoje odnose. U oba slučaja razlog je nedostatak vremena, zbog čega se nisu bavili svojim vezama, kao i iznenadna velika količina vremena, koje sada provode zajedno.

– Na odmoru parovi imaju retku priliku da 24 časa budu sami, i onda razlike i nerazumevanje isplivavaju na površinu. To se dešava i kod onih koji su tek ušli u vezu, jer se ne poznaju dovoljno pa dobijaju priliku da razgovaraju i bolje se upoznaju, ali i kod onih koji su u braku ili su dugo zajedno, a imaju nagomilane probleme koje nisu rešavali već gurali pod tepih. Tu je i treća grupa ljudi, „radoholičari”, koji su navikli samo da rade i koji se zbog toga na odmoru osećaju neprijatno i napeto jer smatraju da je loše ne raditi ništa. Sve to mogu biti razlozi za svađu – objašnjava sagovornica Pressa.

Poradite na vezi

Ipak, odmor za neke može da znači i učvršćivanje veza i jačanje porodičnih odnosa. Naime, samo osam odsto učesnika ankete reklo je da na odmoru želi da vrati svoju vezu u normalu. To je slučaj kod ljudi koji žele da rade na svojoj vezi, ali za to objektivno nisu imali vremena ili su bili preterano napeti da o nekim stvarima razgovaraju, pa je odmor idealan za to.

– Suština je u tome koliko su ljudi otvoreni i spremni da rade na vezi. Svi mi podrazumevamo da je veza nešto što će samo po sebi da postoji i da je ljubav dovoljna, a da će sve ostalo da se reši. A u stvari je veza kao biljka koju morate da zalivate, čuvate od parazita i hranite, inače će prosto da uvene. Zato je godišnji odmor retka prilika da se na vezi poradi – objašnjava Bubera.

Brojke

20 odsto parova ne može da se složi oko toga šta treba videti i kuda treba otići
10 odsto ne može da se dogovori oko toga gde na odmoru treba jesti
75 odsto smatra da je godišnji odmor od vitalnog značaja za mentalno zdravlje
37 odsto anketiranih nada se boljem raspoloženju

Izvor: Press Online