Aleksandra Bubera
Članak, objavljen u Blicu 13.11.2011., u saradnji sa novinarkom Vesnom Marić Brajković.
Naziv sezonska depresija potiče od toga, jer je primećeno da se kod nekih ljudi ovaj poremećaj javlja u zavisnosti od sezone – kod nekih ljudi javlja u proleće ili u jesen, a ne u zimskom preriodu. Ipak, najčešće se javlja zimi i to počinje u vreme kada se skraćuje obdanica i ne prestaje sve dok se dani ponovo ne produže, a to znači u kasno proleće ili leto.
Zbog ovoga je i prva teorija koja se bavila uzrocima sezonske depresije bila teorija koja je povezivala smanjenu količinu sunčevog svetla, a koja utiče na povećanje melatonina, supstance koja se luči u centralnom nervnom sistemu i utiče na ritmove spavanje – budnost.
I zaista je i primećeno da kod određenog broja ljudi koji imaju ovu vrstu poremećaja pomaže izlaganje sunčevoj ili veoma jarkoj veštačkoj svetlosti. Međutim, kada bi to bilo tačno, onda bismo očekivali veću incidencu ovih poremećaja u zemljama gde je povećan broj dana sa smanjenom Sunčevom svetlošću. Istraživanja koja su rađena su pokazala da ovo nije tačno.
Tako na primer u skandinavskim zemljama nije pronađen veći broj sezonskih depresija u odnosu na neke druge zemlje. Pogotovo je to tačno za Island. Pretpostavka je bila da postoji genetska otpornost na sezonsku depresiju. Istraživanja pokazuju da je incidenca takođe manja u Japanu, što isključuje teoriju o genetici, a zajedničko za ove dve zemlje je da stanovništvo obe zemlje jede mnogo više ribe nego u nekim drugim delovima sveta.
Ovo ne važi za doseljenike u severnije delove Zemljine polulopte, pogotovo za one koji dolaze iz južnijih krajeva, a koji nisu navikli na izmenjen režim svetlost – tama. Kod njih je zaista povećana incidenca sezonske depresije. Moguće je da duge periode tame doživljavaju kao značajan pad u kvalitetu života uz neophodan period prilagođavanja i opstanka u novoj sredini, što sve može biti i telesni i psihološki okidač za depresiju.
Tako da u stvari ne znamo da li postoje neki drugi uzroci sezonske depresije, u odnosu na druge oblike depresije.
Inače, to je jedna vrsta depresije, jedina je razlika što da bismo depresiju nazvali sezonskom, potrebno je da se najmanje dve godine za redom javlja u istom preiodu godine.
Simptomi su loše raspoloženje, nedostatak energije i volje, potreba za snom, teško buđenje i započinjanje svakodnevnih aktivnosti, povećana potreba za hranom, pogotovo ugljenim hidratima, zbog čega se osobe u tom periodu često ugoje. Povećana anksioznost je takođe čest pratilac.
Kod nekih drugih oblika depresije, češće je rano buđenje i smanjena količina sna, kao i smanjena potreba za hranom, zbog čega osobe češće izgube na telesnoj masi. Smanjena želja za seksualnim odnosima često prati sve oblike depresije, pa i ovaj.
Dakle, ovo jeste prava depresija, a razlika između fiziološkog smanjenja aktivnosti kod većine ljudi u zimskom periodu i sezonske depresije jeste u kvalitetu i kvantitetu. To znači da osoba nije samo manje raspoložena i manje aktivna i da teže započinje aktivnosti, kao što je to uobičajeno zimi, nego je često i nefunkcionalna do te mere da nije u stanju da ode na posao, radi i slično.
Depresivno raspoloženje, kao i kod svih drugih oblika depresije karakteriše loše mišljenje o sebi, ponekada i svetu, i može kao i kod svih ostalih oblika depresije voditi do razmišljanja o samoubistvu, do pokušaja ili izvršenja istog.
Zbog toga, sem što se javlja u određenim periodima godine, nema razlike između ovoga i bilo kog drugog depresivnog poremećaja, što znači da ga treba ozbiljno tretirati kao i svaki drugi.
Jedina razlika u terapiji ovog oblika depresije jeste što kod određenog procenta osoba fototerapija daje rezultate. Fototerapija je terapija jarkim svetlom koje dolazi iz posebno konstruisanih lampi koje daju svetlo mnogo veće jačine nego obične sijalice, mada se najbolji rezultati postižu izlaganjem prirodnom sunčevom svetlu ili pomoću naprava koje sunčevo svetlo usmeravaju kroz prozore prostora gde osoba živi i radi.
Međutim, kod ostalih osoba, terapija svetlom nije efikasna i potrebno je primeniti antidepresive i to iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su kod nas registrovani fluoksetin, sertralin, paroksetin i slično.
Ni fotototerapiju ni terapiju lekovima ne treba da pokušavate sami, već je potrebno obratiti se stručnjaku koji će zajedno sa vama proceniti da li patite od sezonske depresije ili je u pitanju nešto drugo, a zatim vam pomoći da odaberete najbolji oblik terapije za vas. Pre početka fototerapije neophodan je pregled očnog lekara, jer ovaj vid terapije može izazvati bol u očima i glavobolju, a ovakve lampe često nisu dovoljno testirane, a i teško se nabavljaju kod nas.
Kao i kod svakog drugog oblika depresije, najbolje se pokazala kombinacija farmakoterapije (antidepresivi) i psihoterapije, zato što, bez obzira što se sezonska depresija javlja u određenim periodima godine, obično postoje i psihološki razlozi, a oni se najbolje i najtrajnije rešavaju psihoterapijom. Jer, ako imate sezonsku depresiju, ona će prestati kada prođe zima, a dok traje zima, biće vam dobro samo dok uzimate lekove, a kada prestanete, ponovo će se „vratiti“.
I zato je najbolje trajno rešavati psihoterapijom probleme koji su do depresije doveli, pa makar se ona javljala samo zimi, a lekove koristiti samo kada je to neophodno.