Aleksandra Bubera o otrovnim mislima i rečima u emisiji Studio znanja, RTS 07.12.2018.

Šta sve može biti otrov i protivotrov, u kojim dozama, kako čovek, biljke i životinje reaguju na njih, ali i da li čovekove misli i reči mogu da budu otrovne, neka su od pitanja o kojima ćemo govoriti u ovonedeljnom Studiju znanja. Bavićemo se i psihologijom otrovnih misli i reči koje nam truju život i pokušati da saznamo kako da im se odupremo. Zato u studiju imamo odličnog psihijatra i psihoterapeuta, Aleksandru Buberu.

Kako otrovi deluju na zdravlje čoveka, reći će nam toksikolog docent dr Nataša Perković Vukčević internista klinički toskikolog na Klinici za toksikologiju Vojnomedicinske akademiije. A o uticaju otrova na prirodu i gene biljaka i životinja više će nam reći biolog dr Aleksandra Patenković iz Instituta za biološka istraživanja “Dr Siniša Stanković”. I kada konačno otkrijemo šta sve mogu biti otrovi i kako da ih zaobiđemo, naš sledeći gost će nam reći kojim sve bitnim istorijskim ličnostima i događajima su presudili upravo otrovi – istoričar docent dr Danko Leovac sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Već smo rekli da je otrov pitanje količine. Hemičari su pravi čarobnjaci za otrove i protivotrove i svima su nam zanimljivi njihovi eksperimenti. Zato ćemo ugostiti pravog znalca, dekana Hemijskog fakulteta u Beogradu, profesora dr Ivana Gržetića…

Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković

Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović

Kovoditelj: Ana Reljić

Reditelj: Darko Kamarit


Aleksandra Bubera o uticaju upotrebe društvenih mreža i interneta na decu i mlade, u emisiji Talasanje, Radio Beograd 1, RTS, 3.9.2018.

Aleksandra Bubera o uticaju upotrebe društvenih mreža i interneta na decu i mlade, u emisiji Talasanje, Radio Beograd 1, RTS, 3.9.2018.

Na samom početku školske godine govorimo o deci i mladima iz ugla njihovog provođenja vremena na društvenim mrežama i internetu uopšte. Kada, kako i zašto se prelazi granica korisne upotrebe interneta i ulazi u polje zavisnosti? Na koji način to sprečiti, a kako lečiti? To su neka od pitanja za dr. Aleksandru Buberu, specijalistu psihijatrije.

Autor i voditelj: Tanja Zeljković.

Poslušajte emisiju putem ovog linka – razgovor sa Aleksandrom Buberom je od 08:30 minuta.






Aleksandra Simendić o poremećajima u biološkom ritmu, Studio znanja, RTS, 08. 06. 2018.

Da li možete da osetite promene u svom biološkom ritmu? Znate li koji su njihovi uzroci i posledice?

Biološki ritam podrazumeva ritmičnost psihofizičkih zbivanja u čoveku koja su u vezi sa dešavanjima u prirodi. Mogu biti dnevni, mesečni, sezonski, a njegov centralni hronometar je – mozak. To je naša ovonedeljna tema.Kako neurolozi detektuju fiziološke promene u cirkadijalnom ritmu, u kojoj su korelaciji sa psihijatrijskim i poremećajima spavanja, samo su neke od stvari koje će nam objasniti dr Aleksandar Ristić sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije.

Bioritam je sam po sebi usklađen sa prirodom i bilo kakve promene mogu dovesti do nesklada. Naši gosti objasniće prirodne zakonitosti ovog fenomena, ali i kako se on u antropološkom i sociološkom smislu odnosi na čoveka. U studiju su genetičar Dubravka Vejnović iz Centra za promociju nauke, fizičar Vladimir Veljić iz Instituta za fiziku i antropolog dr Jelena Vasiljević, naučna saradnica iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Da li poremećaji u biološkom ritmu mogu da nas dovedu na vrata psihoterapeutu, a da li ponovnim vraćanjem ravnoteže možemo da se otrgnemo iz zagrljaja depresije, anksioznosti, poremećaja spavanja, reći će nam psiholog i psihoterapeut Aleksandra Simendić.

Na našoj sceni probaćemo da ustanovimo kako kroz muziku možemo da uhvatimo korak sa prirodom. To će nam objasniti muzički majstori, Ivan Ilić trombonista, kompozitor, aranžer i dirigent Big benda RTS-a, kao i grupa “Institut”.Daćemo sve od sebe da ove nedelje utvrdimo i neke savete kako da usaglasimo i dovedemo u red svoj biološki ritam, a jedan od prvih koraka za to napraviće gosti koji sede među publikom. To su studenti Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, predvođeni profesorom dr Milivojem Dopsajom.