Dr Bubera je za Dnevnik Glasa javnosti 14. jula 2020. najavila da Savez društva psihoterapeuta Srbije nastavlja sa svojom volonterskom mrežom da pruža besplatnu psihoterapijsu pomoć građanima usled pandemije koronavirusa. Svi građani se mogu obratiti online za pomoć ili putem telefona.
Dr Bubera je istakla da su se građani od momenta uspostavljanja ove pomoći javljali sa različitim problemima, najčešće zbog straha da se ne zareze oni ili članovi njihovih porodica, zabrinutosti da li će ostati bez posla, zatim da su se javljali zdravstveni radnici najčešće zbog straha da će zarazu doneti kući, a kako se situacija produžavala, povećao se broj poziva zbog porodičnog nasilja i poziva zbog već postojećih bolesti, koje su se u situaciji pojačanog stresa usled pandemije koronavirusa pogoršavale.
Dr Bubera je apelovala na medije da prošire vest o besplatnoj psihoterapijskoj pomoći i podršci naročito kako bi za nju čuli zdravstveni radnici koji su u najvećem riziku od sindroma sagorevanja, jer rade duge smene u veoma teškim uslovima i zato što su stalno izloženi stresu.
Besplatnu psihoterapisjku pomoć i podršku građani Srbije mogu dobiti pozivanjem broja telefona 19833 ili online komunikacijom, a više detalja o tome nalazi se na sajtu Saveza društva psihoterapeuta Srbije.
Prilog sa dr Bubera možete pogledati od 1:34 do 3:42.
Zbog aktuelne krizne situacije izazvane Covid – 19, Savez društava psihoterapeuta Srbije, koji okuplja 28 udruženja različitih naučno priznatih psihoterapijskih škola, je pokrenuo akciju „Podrška psihoterapeuta“.
Ideja je bila da se građanima koji se suočavaju sa neprijatnim osećanjima koje je donela sama epidemija, ali i mere fizičkog distanciranja i izolacije, besplatno pruži potrebna podrška i pomoć. Poznato je da situacija oko epidemije pored fizičkog zdravlja narušava i mentalno zdravlje, tako da su intervencije u krizi veoma važne za smanjenje posledica po mentalno zdravlje stanovništva.
Planiramo da ova akcija traje i nekoliko meseci nakon okončanja epidemije, jer je poznato da tek nakon opuštanja mogu nastati znaci narušenog mentalnog zdravlja.
Takođe je ideja bila da mi kao psihoterapeuti damo svoj doprinos radeći ono što najbolje znamo i smanjimo pritisak na institucije i resurse sistema, pogotovo u zdravstvu, tako što ćemo biti dodatna karika u pružanju pomoći i/ili trijaži korisnika.
Savez društava psihoterapeuta Srbije poziva sve građane koji žele da razgovaraju sa stručnim licem o svojim emotivnim problemima i stanjima, da iskoriste ovu mogućnost i da bez osećanja straha ili stida kontaktiraju psihoterapeute, jer je danas razgovor potreban svakome.
Psihoterapeuti pružaju usluge u skladu sa svojim etičkim kodeksom, a građani koji se jave zadržavaju anonimnost.
Ovu akciju je podržalo i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije u okviru projekta „Budi i ti heroj“.
Podaci o samoj akciji i načini na koji građani mogu kontaktirati psihoterapeute:
Od 24. marta oko 400 psihoterapeuta volontera SDPTS pruža pomoć građanima putem sajta https://savezpsihoterapeuta.org/korona-virus/ (na sajtu Saveza se nalazi spisak svih psihoterapeuta-volontera koji zainteresovani mogu preuzeti ukoliko žele da pronađu psihoterapeuta koji se nalazi u njihovom mestu stanovanja. Pored imena svakog psihoterapeuta navedeni su termini kada je dostupan, kao i način kontakta).
Od 12. aprila aktivna je aplikacija na adresi https://podrskapsihoterapeuta.com/home (Web aplikacija “Podrška psihoterapeuta” ima za cilj što jednostavnije spajanje korisnika sa psihoterapeutom. Kada koridnik odabere termin koji mu odgovara, prikaže mu se ime psihoterapeuta, kao i način kontakta, nakon čega će kontakt biti realizovan u dogovoreno vreme)
Od četvrtka 16. aprila Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je Savezu društava psihoterapeuta Srbije ustupilo telefonsku liniju 19833 Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, svakog dana u periodu od 15 do 21 čas, kada građani mogu da dobiju besplatnu psihoterapijsku pomoć u vanrednom stanju. Na telefonskoj liniji je dežurno ukupno 89 volontera, prosečno dnevno 22.
Od 26.marta, od kada imamo evidenciju, javilo se više stotina građana i zatražilo prvu psihoterapijsku pomoć i podršku, na neki od napred navedenih načina, dakle preko veb-sajta, aplikacije i telefonskog broja.
Telefonom u proseku pomoć potraži 11 ljudi dnevno; od objavljivanja u medijima 19 dnevno, a pretpostavljamo da bi se ovaj broj poziva još povećao ukoliko se broj objavi na zvaničnim Covid – 19 sajtovima. Pozivi u proseku traju 22 minuta.
Problemi zbog kojih se građani javljaju su šaroliki:
Neki su vezani direktno za situaciju izazvanu pandemijom Covid 19, na primer plaše se da će biti zaraženi oni ili neko od članova njihove porodice, da će morati u bolnicu ili umreti.
Takođe se javljaju i zdravstveni radnici kji su u neposrednom ili posrednom kontaktu sa obolelima, i najčešće se plaše da će zaraziti nekoga od ukućana.
Javljaju se i građani koji imaju nekoga od porodice i prijatelja ko je teško oboleo od Covid 19, ili su izgubili neku voljenu osobu koja je preminula od Covid 19
Zatim se javljaju osobe koje su od ranije imale određene psihičke smetnje zbog kojih su bile u pshoterapijskom trenanu ili pod redovnom farmakoterapijom, pa si im se smetnje pogoršale zbog aktuelne situacije – prvenstveno zbog straha da neće moći da dobiju pomoć ako im je potrebna, da neće moći da nabave lekove i slično.
Nisu retke ni situacije gde sada, zbog povećene količine zajedničkog vremena, postajuveoma intenzivni, od ranije disfunkcionalni porodični odnosi, zbog kojih supružnici ili deca traže podršku ili pomoć.
A javljaju se i građani koji su i ranije bili usamljeni, ali se sada osećanje usamljenosti intenziviralo zbog nemogućnosti obavljanja uobičajenih aktivnosti i još više smanjenih socijalnih kontakata.
U svim ovim situacijama, naši volonteri slušaju osobu koja je pozvala, primenjujući tzv. aktivno slušanje, koje podrazumeva i postavljanje dodatnih pitanja, da bi u potpunosti razumeli problem, kao i da bi korisniku bilo sasvim jasno da ga volonter razume, a zatim primenjuju sve ono što je na raspolaganju od intervencija koje se primenjuju u ovakvim oblicima pružanja pomoći.
Preporučeno vreme trajanja razgovora je do pola sata, ali pomagač procenjuje situaciju i prilagođava vreme, tako da intervencije u proseku traju od 15 do 30 minuta, koliko je i preporučeno maksimalno trajanje intervencije.
U slučaju da volonter proceni da je korisniku potrebna dodatna podrška ili pomoć, ili druga vrsta pomoći, volonteri imaju spisak dodatnih resursa (u prilogu) na koje upućuju korisnike i sa njima ukoliko je moguće sastavljaju plan dalje akcije u tom smislu
Volonteri su tokom svoje redovne edukacije obučavani za intervencije u krizi, a prošli su i kratku dodatnu obuku. Takođe, volonteri rade prema smernicama za krizne intervencije i smernicama za rad “na daljinu” i obezbeđena im je mreža supervizijske podrške i uvek mogu da se obrate za pomoć i savet starijim kolegama. Volonterima smo obezbedili i strukturisana uputstva kako da postupaju prilikom pružanja pomoći. Sve ove mere su preduzete radi obezbeđivanja kvaliteta pružanja usluge i sprečavanja sindroma sagorevanja volontera.
Komunikacija sa psihoterapeutima je poverljiva i zaštićena etičkim kodeksom Saveza društava psihoterapeuta Srbije.
Realizacija projekta Saveza društava psihoterapeuta Srbije “Podrška psihoterapeuta”
Ideja:
Vesna Macura – Inicijator i glavni koordinator projekta: dr Aleksandra Bubera
Članovi odbora za krizne situacije SDPTS:
dr ZoranMilivojević, predsednik SDPTS, stalni član
članovi predsedništva SDPTS, uključuju se po potrebi
Operativni članovi odbora:
Milena Marković
Sanja Perić
Nebojša Ratković
Mirko Mitrović
Tim koordinatora za organizaciju call – centra u saradnji sa timom Ministarstva telekomunikacija i turizma koji vodi državna sekretarka u ministarstvu, Tatjana Matić: Asocijacija edukativnih praksi, Beograd
Rad sa korisnicima usluga i volonterima: Supervizori i članovi psihoterapijskih udruženja članica Saveza društava psihoterapeuta Srbije
Razvoj web aplikacije:
Idejni tvorac i nosilac projekta Igor Graić,
programer Igor Spasić,
dizajnerka Andrea Bodroš,
programer Nikola Radovanović
Projekat je podržan od strane Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj u okviru inicijative “Budi i ti heroj”.
U Beogradu, 22. 04.2020.
Dr Zoran Milivojević, predsednik SDPTS Dr Aleksandra Bubera, koordinator projekta Milena Marković, operativni odbor
Emisija Magazin na Prvom, koja se emituje na Radio Beogradu 1, je povodom obeležavanja Svetskog dana braka obrađivala temu braka danas. Tim povodom, dr Aleksandra Bubera se uključila uživo u emisiju kako bi odgovorila na pitanja: Da li su brak i porodica i dalje osnovna ćelija društva, ili su na neki način prevaziđena kategorija? Zašto se sve kasnije stupa u brak? Koji su razlozi sve većeg broja razvoda? Ko se lakše odlučuje za prekid bračne zajednice: žene ili muškarci? Koliko je predbračni ugovor zaživeo u Srbiji?
Dr Vujošević je gostovao kod Nemanje Velikića, autora i voditelja emisije Infoklinika na TV Pink, koji ga je pozvao u emisiju kako bi, u svetlu praznika koji su iza nas a koji se proslavljaju najčešće nazdravljanjem, razgovarali o konzumiranju alkohola i na koji način ono može preći u bolest zavisnosti.
Dr Vujošević je pružio odgovore na pitanja zašto su periodi praznika vreme kada dolazi do rizika za propijanje, kako prepoznati kada je prekoračena granica umerenog konzumiranja alkohola i kada se osobe koje su tu granicu prešle javljaju za pomoć.
Dr Aleksandra Bubera i Aleksandra Simendić, psiholog i psihoterapeut u Ordinaciji “Bubera”, gostovale su u prilozima koji su snimljeni za emisiju Studio znanja koja je emitovana 27.12.2019. na TV RTS.
Opstanak porodice je bila tema emisije, a u razgovoru sa gostima tragalo se za odgovorima na pitanja sa kojim se sve izazovima suočava savremena porodica i šta je dovelo do toga da se predstava o porodici vremenom menja.
Aleksandra Simendić je govorila o osećanju ponosa, a dr Bubera je ukazala na važnost pravljenja razlike između bića i ponašanja, kao i na važnost koju poruke roditelja na biće i ponašanje deteta imaju u razvoju deteta.
Gosti emisije pored dr Bubera i psihoterapeuta Simendić bili su i: prof. dr Dragan Stanojević, sociolog na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Emilija Marković, pedagog iz Pedagoškog društva Srbije, prof. dr Amra Latifić sa Fakulteta za medije i komunikacije, prof. dr Gordana Nikić, psiholog i psihoterapeut i profesor na Univerzitetu Singidunum, prof. dr Dejan Šoškić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, a muzički temu je pesmama obradila Tamara Žeželj sa svojim bendom.
Dr Aleksandra Bubera gostovala je u emisiji Novo jutro sa prof. dr Jovanom Marićem i Nadom Obrić, u kojoj su razgovarali o razvodu i razlozima koji idu u prilog statistčkim podacima koji pokazuju da se veliki broj razvoda dešava nakon praznika, u prvom mesecu kalendarske godine.
Snežana Bjelobaba, psihoterapeut, članica tima Ordinacije Bubera, učestvovala je u emisiji Studio znanja na RTS-u, koja se bavila temom memorije, u kojoj su gosti pokušali u razgovoru sa voditeljkama da otkriju mnogo zanimljivosti o tome kako učimo i kako zaboravljamo.
Pored Snežane Bjelobabe, koja je govorila o tome šta psiholozi tvrde o prirodi pamćenja, gošća je bila i pedagog Gimnazije “Sveti Sava” i predsednica Pedagoškog društva Srbije Nataša Stojanović. O tehnikama učenja, govoro je međunarodni master trener Časlav Mančić. Kako deca uče uz kvalitetne televizijske programe objasnio je reditelj u Obrazovno-naučnom programu i pisac, Filip Čolović. U emisiji je prikazano i kako su deca učila uz kultne emisije televizije – “Neven”; “Kockica”, “Priče iz nepričave”, “Fazone i fore” i mnoge druge, a među gostima je bio i glumac koji je glumio u rimejku legendarne emisije “Na slovo na slovo”, Srđan Timarov. Detalje u vezi sa memorijom sa aspekta neurofiziologije otkrio je docent dr Dragan Hrnčić sa Medicinskog fakulteta. Ekskluzivne informacije o memoriji u robotici sa nedavno održanog skupa stručnjaka u Berlinu preneo je profesor dr Petar Petrović sa Mašinskog fakulteta.
Gosti iznenađenja su bili i najmlađi – članovi Hora “Kolibri”, na čelu sa dirigentom Ljiljanom Ranđelović. Za tematske pesme i muzičku podlogu tokom emisije pobrinuo se bend Kamera Darling.
Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković
Dr Bubera govorila je o opasnostima nestručnog i neadekvatnog lečenja, kao i o nedostatku pravne regulative u oblasti psihoterapije u Beogradskoj hronici na RTS .
U prilogu Nacionalnog dnevnika na RTV Pink, dr Bubera je govorila o tome kakve mogu da budu posledice zloupotrebe sedativa i zašto se neki ljudi sa psihičkim tegobama ne javljaju stručnjacima, već medikamente piju “na svoju ruku”. Prilog možete pogledati od 29:27 minuta.
