Specijalistička ordinacija iz oblasti psihijatrije
Dr Bubera govorila je Referentnom okviru, jednom od osnovnih koncepata u Transakcionoj analizi, kao i o kognitivnoj disonanci i redefinisanju.
Autor i urednik serijala “Studio znanja”: Zoran Živković
Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović
Kovoditelj: Ana Reljić Reditelj: Darko Kamarit
Izvor: RTS
Dr Snežana Japalak, lekar specijalista psihijatrije u segmentu Tema dana u emisiji Ela Ela Show na TV Happy, govorila je o psihološkom profilu osobe koja potencijalno može biti žrtva “uvučena” u sektu, kao i o tome kako roditelji treba da se postave tokom odrastanja deteta kako bi ih zaštitili od opasnosti od ulaska u sektu. Pored dr Japalak, sagovornici na ovu temu bili su Stevan Đokić, savetnik za istrage i bezbednost i Nemanja Ivančić, koji je govorio o iskustvu koje je stekao pomažući svom drugu da izađe iz sekte.
Pogledajte segment emisije koji se bavi ovom temom – od 1:03:49.
Voditelj: Jovana Milošev
Izvor. Ela Ela Show TV Happy
Kuda nas vode internet putevi i gde je granica koju roditelji moraju da postave svojoj deci kako se ona ne bi izgubila u virtuelnom svetu. O ovom i drugim pitanjima zavisnosti od kompjutera i mobilnih telefona u radijskoj emisiji Novi dan govorila je Aleksandra Bubera, klinički psiholog, transakcioni analitičar – psihoterapeut.
Muzički urednik ove emisije je Ivana Đorđević, a emisiju priprema i vodi Dragana Veljković.
Poslušajte emisiju putem ovog linka – razgovor sa Aleksandrom Buberom je od 1:27:07 minuta.
Izvor: RTS
Na ovu temu, sa svog profesionalnog aspekta, u emisiji su govorili i Lazar Gilišović, advokat i kriminolog i Nebojša Milosavljević, advokat.
Dr Snežana Japalak odgovorila je na pitanja kako pedofili izgledaju/kako ih prepoznati, grupama u koje se mogu svrstati, o hemisjkoj kastraciji, o razlikama u voajerizmu i pedofiliji i o tome kako zaštititi decu.
Izvor: YT kanal Novo jutro
Sa neba svake godine padne jedan septilion pahulja, a ovaj broj se piše sa 24 nule, dok tokom jedne snežne oluje može pasti čak i 39 miliona tona snega. Jedna ovako, malo je reći masivna pojava, zaslužila je da se njom ozbiljno pozabavi u jednoj emisiji… Gde i kako nastaje sneg i koliko je teško predvideti njegov dolazak govorio je prof. dr Vladimir Đurđević sa Katedre za meteorologiju Fizičkog fakulteta. Kakva je fizička rasprostranjenost snega na našoj planeti i zbog čega je on važan za njen, a samim tim i naš opstanak, pričao je prof. dr Dejan Šabić sa Geografskog fakulteta. O hemijskoj strukturi snega i pahulja razgovarao je Bojan Đokić koji dolazi iz Otvorenih laboratorija Hemijskog fakulteta. Ako ste misili da je sneg beo prevarili ste se – koje je on zapravo boje, zašto škripi kada gazimo po njemu, zbog čega se s druge strane pojavljuje čuvena snežna tišina i koja znanja iz sveta fizike mogu da nam pomognu da se snalazimo bolje na skijama, bordu i klizaljkama otkrio je Vladimir Veljić, istraživač saradnik iz Instituta za fiziku. Mnogo je informacija o uticaju snega na našu psihu, a prema jednoj od njih previše snega može da dovede čoveka u stanje ludila, sa širokim spektrom simptoma, uključujući besmisleno ponavljanje reči ili recimo šetanje po snegu bez odeće. Da li je to zaista tako i kako sneg utiče na naše raspoloženje govorila je psihijatar i psihoterapeut dr Aleksandra Bubera.
Urednik emisije Studio znanja: Zoran Živković
Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković
Kovoditelj: Vinka Marinović
Reditelj: Darko Kamarit
Kao što je Vasko Popa opevao u svom ciklusu „Igre” – igra je sam život, a ko se prilikom pada ne raspadne, taj ustaje i igra, odnosno živi. Ove nedelje i emisija Studio znanja obrađuje temu o igri i igranju. Čovek je biće koje se igra, kažu filozofi, a mnogi pisci i filozofi pisali su o tome. Kako se kroz istoriju filozofije promatrao taj fenomen govorio je dr Igor Cvejić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Igra je izrazit vid dečje aktivnosti – jedna je od definicija. Još arheološki nalazi igračaka u neseobinama veoma starih kultura govore koliki se značaj pridavao u podizanju i vaspitavanju novih generacija. O značaju igre za decu razgovaralo se sa pedagoškinjom Nevenkom Kraguljac, voditeljkom Republičke sekcije pedagoga Pedagoškog društva Srbije. Šta za čoveka u psihološkom smislu predstavlja igra, kako se kroz igru uči, kako se odrasli ljudi igraju, govorila je psiholog i psihoterapeut Aleksandra Simendić. Kako se ljudi igraju u virtuelnom svetu i kako se saživljavamo sa doživljajem igre svog avatara, otkrio je kreativni producent video igara, Nemanja Crnjanski. Emisija se bavila igrom i načinima da se čovek kreativno izrazi, ali i značajem koji klasični balet ima u Srbiji. Više o tome govorila je profesor dr Amra Latifić, autorka knjige „Kosmopolitski sjaj belog baleta u Srbiji”. Gde je klasični balet, tu je i poređenje sa savremenom igrom. Više o načinima da se čovek izrazi na taj način govorila je Aja Jung, srpska baletska umetnica, koreograf, jedna od osnivača i umetnička direktorka Beogradskog festivala igre. U istom segmentu emisije gost je bila i mlada balerina Nikolinu Pašagić, koja je osvojila zlatnu i srebrnu medalju u juniorskoj kategoriji na Internacionalnom baletskom takmičenju u Kelnu. Kako čovek otkriva muziku kroz igranje sa instrumentima i koje su osobenosti muzike za igru, govorio je virtuoz savremene scene – dirigent Big benda RTS-a, Ivan Ilić. U emisiji se igralo jednom od tri najstarije igrice na svetu, afričkom mankalom, a o njenom društvenom, političkom, etnološkom značaju može se iz prve ruke više saznati od Ane Knežević, kustoskinje u Muzeju afričke umetnosti.
Autor i urednik serijala „Studio znanja”: Zoran Živković
Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković
Reditelj: Nenad Krkelić
Na koji način je „osećaj sreće” povezan sa konzumiranjem slatkih namirnica? Kako se prave neke od najprivlačnijih poslastica? Jesu li slatkiši opasni, u kojim količinama? Šta su njihove dobre, a šta loše strane i kako utiču na funkcionisanje našeg organizma? Sasvim je sigurno da bi mnogi od nas menjali sve druge namirnice za čokoladu, tortu ili neku poslasticu, ali naš organizam se sa tim svakako ne bi složio i tu dolazimo do jaza između želja i mogućnosti.
Zašto je to tako, kako različiti šećeri utiču na zdravlje, imaju li ipak svojih dobrih strana i čime je uslovljena naša potreba za slatkim razgovaralo se sa Đorđem Pejićem, nutricionistom, doktorom medicine Aleksom Živkovićem iz Doma zdravlja „Simo Milošević” i Marjanom Brkić iz Centra za promociju nauke, doktorandom iz oblasti neurobiologije na Biološkom fakultetu i na Univerzitetu u Gentu. Da li slatkiši i lepe uspomene idu ruku pod ruku, posežemo li za slatkim na nervnoj bazi i zašto ovim ukusom pokušavamo da obojimo različite sfere naših života stremeći ka onom što Italijani nazivaju dolče vita – govorila je psihijatar i psihoterapeut, dr Aleksandra Bubera. U „Studiju znanja” priređena je mala poslastičarska radionica sa prof. dr Miloradom Vukićem iz Visoke hotelijerske škole. Članovi škole glume u okviru pozorišta „Teatrić” izveli su malo „drame” karakteristične za veče dočeka Nove godine. Slatkiši i različite poslastice poslužile su i kao inspiracija za mnoge poznate melodije koje su u ovoj emisiji izvedene u interpretaciji Marije Matić i Marije Lazić.
Urednik „Studija znanja”: Zoran Živković
Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović
Reditelj: Darko Kamarit
Aleksandra Simendić, klinički psiholog, transakcioni analitičar – psihoterapeut u emisiji “Za treće doba”, na ZdravljeTV, razgovara na temu o zdravom i dobrom snu.
Autor i voditelj emisije: Radmila Urošević
Šta sve može biti otrov i protivotrov, u kojim dozama, kako čovek, biljke i životinje reaguju na njih, ali i da li čovekove misli i reči mogu da budu otrovne, neka su od pitanja o kojima ćemo govoriti u ovonedeljnom Studiju znanja. Bavićemo se i psihologijom otrovnih misli i reči koje nam truju život i pokušati da saznamo kako da im se odupremo. Zato u studiju imamo odličnog psihijatra i psihoterapeuta, Aleksandru Buberu.
Kako otrovi deluju na zdravlje čoveka, reći će nam toksikolog docent dr Nataša Perković Vukčević internista klinički toskikolog na Klinici za toksikologiju Vojnomedicinske akademiije. A o uticaju otrova na prirodu i gene biljaka i životinja više će nam reći biolog dr Aleksandra Patenković iz Instituta za biološka istraživanja “Dr Siniša Stanković”. I kada konačno otkrijemo šta sve mogu biti otrovi i kako da ih zaobiđemo, naš sledeći gost će nam reći kojim sve bitnim istorijskim ličnostima i događajima su presudili upravo otrovi – istoričar docent dr Danko Leovac sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Već smo rekli da je otrov pitanje količine. Hemičari su pravi čarobnjaci za otrove i protivotrove i svima su nam zanimljivi njihovi eksperimenti. Zato ćemo ugostiti pravog znalca, dekana Hemijskog fakulteta u Beogradu, profesora dr Ivana Gržetića…
Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković
Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović
Kovoditelj: Ana Reljić
Reditelj: Darko Kamarit
Na samom početku školske godine govorimo o deci i mladima iz ugla njihovog provođenja vremena na društvenim mrežama i internetu uopšte. Kada, kako i zašto se prelazi granica korisne upotrebe interneta i ulazi u polje zavisnosti? Na koji način to sprečiti, a kako lečiti? To su neka od pitanja za dr. Aleksandru Buberu, specijalistu psihijatrije.
Autor i voditelj: Tanja Zeljković.
Poslušajte emisiju putem ovog linka – razgovor sa Aleksandrom Buberom je od 08:30 minuta.