Aleksandra Bubera
Intervju objavljen u Blicu 31.10.2010.
Velike oscilacije raspoloženja, od ushićenosti do depresije, glavni su simptomi stručno nazvanog bipolarnog poremećaja, odnosno manične depresije, od čega pati sve više ljudi. Psihijatri upozoravaju na ozbiljnost ovog problema i ističu koliko je važno na vreme bolest prepoznati i početi sa adekvatnim lečenjem.
– U pitanju je poremećaj raspoloženja koji obično počinje depresivnom epizodom i često se tretira kao obična depresija, a tek kada pacijent prvi put doživi maničnu epizodu, prepozna se o čemu je reč. Jednako obolevaju u muškarci i žene, a prvi put se javlja najčešće u adolescenciji – objašnjava Aleksandra Bubera, psihoterapeut iz TA centra.
Kako dodaje, priroda poremećaja je takva da se raspoloženja smenjuju nekada postepeno, a nekada veoma naglo, tako da izgleda kao da je neko okrenuo prekidač. Manične epizode obično traju kraće od depresivnih, do nekoliko nedelja, dok depresivne mogu da traju i mesecima.
Simptomi i uzroci
Glavni simptom depresije je neraspoloženje praćeno bezvoljnošću, nekada do takve mere da pacijent ne ustaje iz kreveta, nema volje i snage da se okupa i obuče. Ima depresivne ideje koje su nekada blaže, a nekada potpuno sumanute, na primer, da je došao smak sveta, da je lično kriv za sve svetske nevolje i slično. Nasuprot depresivnoj, kod manične epizode glavni simptom je bezrazložno dobro raspoloženje koje može da ide do potpune euforije, sa brzim razmišljanjem i ubrzanim govorom, ponekad do nerazumljivosti. Takva osoba stalno ima energije za sve, uverena je da je posebno obdarena, inteligentna, sposobna, da treba da sprovede grandiozne, a ponekada i potpuno nerealne projekte. Zapravo, za nju ništa ne predstavlja problem.
– Genetski faktor je jedan od bitnih uzročnika bipolarnog afektivnog poremećaja. Naime, dokazano je da u porodicama u kojima se javlja ovaj poremećaj članovi češće obolevaju od afektivnih poremećaja. Osim nasleđa, veliku ulogu ima i način odgajanja i vaspitanja, a takođe se javlja kod osoba koje su kao deca bili fizički sputani na duže periode, na primer, zbog neke povrede ili bolesti – priča psihoterapeut Aleksandra Bubera.
Kako dalje objašnjava, kada simptomi postanu izraženiji i bolest počne da napreduje, epizode se brže smenjuju, a ređi su periodi uravnoteženog raspoloženja. Kada uđe u maničan period, osoba je nerealno optimistična i potpuno uverena u svoje posebne sposobnosti, a pošto ima i nalet „kreativnih ideja i projekata“, ovakve osobe zaista pokušaju da nešto od toga i ostvare.
U većini slučajeva okolina uspe da ih spreči u tome, međutim, ponekad uspeju da započnu neki projekat i investiraju mnogo, ali pošto nije zasnovan na realnosti, cela stvar propada, što može da ima ozbiljne finansijske posledice. Zbog napetosti i nerazumevanja okoline, često se dešava da reaguju burno, neprijatno, pa i agresivno kada neko pokuša da ih zaustavi u onome što su naumili.
Nasuprot maničnoj fazi, osobe koje pate od bipolarnog poremećaja su pod velikim rizikom da pokušaju samoubistvo kada su u depresivnoj epizodi, opet zbog nerealno lošeg doživljaja sebe, drugih i sveta. U toj fazi sebe smatraju bezvrednim, a svet očajnim mestom. Pacijenti u duboko depresivnim fazama mogu da zapuste sebe, posao, porodicu.
Lečenje
Osoba koja ima simptome manične depresije treba obavezno da se obrati psihijatru, jer nije moguće da se s ovim poremećajem izbori sama. Da bi se uspostavila dijagnoza, obavezno je psihološko testiranje. Takođe treba saznati da li u porodici pacijenta postoji istorija poremećaja raspoloženja, zatim obaviti laboratorijske analize, a poželjno je i snimanje u magnetnoj rezonanci.
– U terapiji se koriste lekovi i razgovor sa psihijatrom koji je neophodan da bi pacijent uvideo s čim se suočava, šta su okidači i, što je najvažnije, da nauči da prepozna kada ulazi u maničnu epizodu, kao i u depresivnu. Psihoterapija pomaže u tome da pacijent nauči kako da kontroliše raspoloženje i da probleme rešava na drugi način umesto na maničan ili depresivan – kaže psihoterapeut Aleksandra Bubera.
Kako ističe naša sagovornica, lečenje je od velike važnosti, jer ako nisu tretirani, ljudi s ovim poremećajem teško funkcionišu. Njihov doživljaj i nivo energije veoma se razlikuje od realnosti i proseka, bilo da je u plusu ili minusu. U zavisnosti od težine poremećaja, nelečenje u nekim slučajevima može da ima i fatalne posledice.
Marijana R. Ilić, Blic
Članak je dostupan online na sajtu Blic-a.