Aleksandra Bubera
– Htela bih prvo da naglasim da često brkamo ljutnju, iritiranost, frustraciju,prezir i mržnju:
- ljutnja je zahtev za promenu nečijeg ponašanja,
- iritiranost kada vas nešto ili neko nervira, ali znate da nije u redu da reagujete,
- frustriranost kada neke želje ne mogu biti zadovoljene,
- prezir kada smatrate da je neko manje vredan ili čak bezvredan, a
- mržnja kada želite da neko “crkne”, umre, da nestane sa lica zemlje.
U vezi sa poslednje dve emocije ljudi nekada preduzimaju i akcije koje podrazumevaju verbalno ili fizičko otelotvorenje emocije – vređanje, fizički napad, ubistvo.
Šta je tačno u osnovi tog antagonizma?
– Prvo da naglasim da nije svaki odnos svekrve i snahe unapred osuđen da bude „zategnut“ ili loš. A kada jeste loš, razlozi mogu biti različiti i inicijalno uzrokovani sa bilo koje od te dve strane. Ukoliko je uzrok sa strane svekrve obično se radi ili o produženoj ili inverznoj simbiozi – a to u prevodu znači da ili majka nikada nije shvatila da je sin odrastao pa se i dalje brine i ponaša prema njemu kao da je i dalje mali, ili nesvesno, a nekada i svesno očekuje da se sin o njoj brine u psihološkom ili/i materijalnom smislu. Kada je problem iniciran od strane snahe, često to ima veze sa neusklađenim odnosom između samih supružnika, a i snaha sa svoje strane može imati takođe nerazrešene simbiotske odnose sa svojom primarnom porodicom odnosno i dalje biti vezana za nju mnogo više nego što bi to bilo za odraslu i samostalnu osobu uobičajeno.
Kako se on može prevazići?
– Problem se najbolje prevazilazi rešavanjem samog uzroka, dakle razrešavanjem simbiotskih odnosa – odnosno odrastao sin ili kćerka treba u psihološkom i materijalnom smislu da se odvoji od svoje primarne porodice i posveti sekundarnoj. Odvajanje nije isto što i napuštanje. To znači da odrastao sin ili kćerka koji se odvoji od svoje primarne porodice i dalje održava bliske odnose s njom, ali ne bliskije nego sa svojom sekundarnom porodicom, pomaže ako je potrebno, a emotivna vezanost se ne prekida, već dobija jedan novi, zreliji oblik. Ukoliko je problem među samim supružnicima, naravno, potrebno je rešavati njega.
Kako da reaguje ili kako da se postavi onaj zbog koga su te dve žene
i postale familija: sin, odnosno muž?
– Ukratko, u zdravim porodičnim odnosima, sekundarna porodica, tj. ona koju je osnovao sa svojom suprugom treba da ima prednost nad primarnom porodicom, što kod nas još relativno često nije slučaj i zbog čega se često lome koplja. To, ponavljam, ne znači prekidanje veza i odnosa sa primarnom porodicom, ali znači pomeranje na niže na lestvici prioriteta – ispod mesta na kome je sekundarna porodica.