Alkohol vodi u zavisnost od kokaina

Tekst objavljen 8.01.2018. na Politika.rs

Istraživanja pokazuju da je opasno mešati pića sa drogom, jer tada u jetri nastaje supstanca zvana kokaetilen koja doprinosi opasnosti od srčanog udara i prestanka disanja.

Za­vi­snost od al­ko­ho­la vo­di u dru­gu vr­stu za­vi­sno­sti – i to od ko­ka­i­na, po­ka­zu­je no­vo is­tra­ži­va­nje ko­je je oba­vlje­no u Nju­jor­ku. Na­uč­ni­ci su te­sti­ra­li uti­caj al­ko­ho­la na or­ga­ni­zam i ka­ko se me­nja „od­go­vor” te­la na za­vi­snost od te­ških dro­ga. Is­pi­ti­va­nje je naj­pre ra­đe­no na pa­co­vi­ma ko­ji­ma su na­uč­nici da­va­li al­ko­hol, a de­set da­na ka­sni­je i ko­ka­in. Ana­li­ze su po­ka­za­le da su do­sta lak­še i br­že po­sta­li za­vi­sni od ko­ka­i­na upra­vo ti pa­co­vi ne­go oni ko­ji­ma ni­su da­va­li al­ko­hol. Oni sma­tra­ju da se to de­ša­va zbog to­ga što is­pi­ja­nje al­ko­hol­nih pi­ća me­nja ak­tiv­nost mo­zga ta­ko da se ja­vlja pri­jem­či­vost za kon­zu­mi­ra­nje dru­gih štet­nih sup­stan­ci. 

Ka­ko pre­no­si „Dej­li mejl”, is­pi­ti­va­nje je po­ka­za­lo da sa­mo oko 21 od­sto kon­zu­me­na­ta ko­ka­i­na po­sta­je sklo­no po­na­vlja­nju zlo­u­po­tre­be dro­ge, što su is­tra­ži­va­či iz stu­di­je po­ka­za­li da su fak­to­ri oko­li­ne i ge­net­ski fak­to­ri ri­zi­ka.

Pa­co­vi ko­ji su bi­li iz­lo­že­ni al­ko­ho­lu pre uzi­ma­nja ko­ka­i­na pri­ti­snu­li su od­re­đe­nu po­lu­gu 58 pu­ta ka­ko bi sig­na­li­zi­ra­li da že­le još dro­ge. A oni ko­ji­ma ni­je da­van al­ko­hol pre ko­ka­i­na pri­ti­snu­li su po­lu­gu sa­mo 18 pu­ta. Ovo sa­zna­nje mo­že da po­mog­ne u le­če­nju za­vi­sni­ka od ko­ka­i­na. 

Ka­ko na­gla­ša­va dr Alek­san­dar Vu­jo­še­vić, psi­hi­ja­tar iz Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za bo­le­sti za­vi­sno­sti u Be­o­gra­du, ko­ri­šće­nje al­ko­ho­la i ko­ka­i­na se naj­če­šće de­ša­va na dva na­či­na. Na­kon uzi­ma­nja ko­ka­i­na i nje­go­vog sti­mu­la­tiv­nog dej­stva do­la­zi do uz­ne­mi­re­no­sti, stra­ha, na­dra­ži­va­nja ce­log or­ga­ni­zma, pa se ta­kvo sta­nje po­ku­ša­va ubla­ži­ti dej­stvom al­ko­ho­la. Dru­gi na­čin je da pod dej­stvom al­ko­ho­la „po­pu­šta­ju koč­ni­ce”, pa če­sto u prak­si po­sto­je slu­ča­je­vi da se to­kom pi­jan­stva pro­ba i ne­ka psi­ho­ak­tiv­na sup­stan­ca. 

– Al­ko­hol ve­o­ma če­sto zlo­u­po­tre­blja­va­ju i za­vi­sni­ci od koc­ka­nja. To ra­de jer pi­će „ubla­ža­va” bri­gu, sma­nju­je na­pe­tost i či­ni da se lak­še „za­bo­ra­vi” na gu­bi­tak pri­li­kom koc­ka­nja. Ve­o­ma je va­žno na­po­me­nu­ti da je me­ha­ni­zam stva­ra­nja svih vr­sta za­vi­sno­sti go­to­vo iden­ti­čan i da kod lju­di ko­ji ima­ju for­mi­ra­nu jed­nu vr­stu za­vi­sno­sti znat­no lak­še do­la­zi i do us­po­sta­vlja­nja dru­gih za­vi­sno­sti – na­gla­ša­va dr Vu­jo­še­vić.

Naš sa­go­vor­nik na­po­mi­nje da je al­ko­ho­li­zam bo­lest, a ne na­vi­ka, po­rok. On je tre­ći uzrok obo­le­va­nja i smrt­no­sti, od­mah iza kar­di­o­va­sku­lar­nih i ma­lig­nih obo­lje­nja. Sa dru­ge stra­ne, ko­ka­in je sti­mu­lans, al­ko­hol de­pre­sor, a iz nji­ho­ve kom­bi­na­ci­je u je­tri na­sta­je sup­stan­ca zva­na ko­ka­e­ti­len ko­ja po­ja­ča­va de­lo­va­nje ko­ka­i­na, ali i do­pri­no­si opa­sno­sti od infarkta i pre­stan­ka di­sa­nja. 

– Is­tra­ži­va­nji­ma se do­šlo do sa­zna­nja da je opa­sno me­ša­ti ko­ka­in i al­ko­hol. Ka­da se kom­bi­nu­ju ove dve dro­ge te­lo ih pre­tva­ra u ko­ka­e­ti­len. Nje­go­vi efek­ti tra­ju du­že i tok­sič­ni­ji su ne­go sva­ka od ovih dro­ga po­seb­no. Bit­no je na­gla­si­ti da je me­ša­vi­na ko­ka­i­na i al­ko­ho­la naj­če­šća kom­bi­na­ci­ja ko­ja re­zul­ti­ra smr­ću. Ta­ko­đe, obe dro­ge mo­gu da ma­ski­ra­ju de­lo­va­nje dru­ge, pa je mo­guć­nost pre­do­zi­ra­nja po­ve­ća­na i zbog to­ga če­sto do­vo­di do tro­va­nja – do­da­je dr Vu­jo­še­vić.

Po­sto­ji ne­ko­li­ko fa­za u na­sta­ja­nju al­ko­ho­li­zma. Naj­pre se po­ja­vlju­je fa­za ume­re­nog pi­je­nja, ko­ja pred­sta­vlja „dru­štve­no pri­hva­tlji­vo pi­je­nje”, ali ona još ne pred­sta­vlja bo­lest. „Tre­ning fa­za” ta­ko­đe ne pred­sta­vlja za­vi­snost ne­go pre­laz iz dru­štve­no do­zvo­lje­nog pi­je­nja ka us­po­sta­vlja­nju za­vi­sno­sti. Ta­da oso­ba ne pre­po­zna­je da ima pro­blem, jer pi­je „ka­da pi­ju i dru­gi lju­di” (ume­re­no, ali se po­vre­me­no na­pi­ja u tim „si­tu­a­ci­ja­ma”). Ujed­no čo­vek ima po­tre­bu za znat­nim po­ve­ća­njem ko­li­či­ne al­ko­ho­la da bi se po­sti­gao že­lje­ni efe­kat. Na­kon ove ja­vlja se pred­tok­si­ko­man­ska fa­za, ko­ja pred­sta­vlja po­čet­nu fa­zu al­ko­ho­li­zma. Ja­vlja se po­tre­ba za znat­nim po­ve­ća­njem ko­li­či­ne al­ko­ho­la da bi se po­sti­gao že­lje­ni efe­kat i uz to po­sto­ji psi­hič­ka za­vi­snost. Ta­da se be­le­ži ja­ka emo­ci­o­nal­na i men­tal­na po­tre­ba, žud­nja i že­lja, da se al­ko­hol po­pi­je ka­ko bi se po­sti­glo za­do­volj­stvo ili iz­be­gla ne­la­god­nost. Znak psi­hič­ke za­vi­sno­sti je i ri­tu­al­no uklju­či­va­nje al­ko­ho­la u raz­ne ak­tiv­no­sti, pri če­mu se oso­ba ose­ća ne­kom­plet­nom ako u tom tre­nut­ku ne pi­je al­ko­hol. Da je oso­ba po­sta­la za­vi­sna go­vo­ri tok­si­ko­man­ska fa­za, u ko­joj čo­vek gu­bi kon­tro­lu, ne mo­že da pre­sta­ne da pi­je, pa čak i na­kon le­če­nja i ap­sti­nen­ci­je (ne­pi­je­nja), s ob­zi­rom na traj­nost ove pro­me­ne. Uko­li­ko po­pi­je pr­vu ča­šu pi­ća – ne­će mo­ći na njoj da se za­u­sta­vi. 

Naš sa­go­vor­nik upo­zo­ra­va da se ov­de ja­vlja i al­ko­hol­na am­ne­zi­ja ili pre­kid fil­ma što je znak po­sto­ja­nja ošte­će­nja mo­zga usled kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la i pred­sta­vlja gu­bi­tak se­ća­nja za do­ga­đa­je u pi­ja­nom sta­nju. Uko­li­ko se do­go­di da oso­ba ne po­pi­je al­ko­hol, ja­vlja­ju se zna­ci ap­sti­nen­ci­jal­ne kri­ze ko­ji uka­zu­ju na fi­zič­ku za­vi­snost oso­be od al­ko­ho­la. To zna­či da se or­ga­ni­zam pri­vi­kao na al­ko­hol i bez nje­ga ne mo­že da funk­ci­o­ni­še nor­mal­no. Ka­da oso­ba po­pi­je al­ko­hol, simp­to­mi ap­sti­nen­ci­jal­ne kri­ze se po­vla­če. U ka­sni­jim fa­za­ma bo­le­sti ja­vlja se pad to­le­ran­ci­je, to jest oso­ba vi­še ne mo­že da po­pi­je ve­će ko­li­či­ne al­ko­ho­la kao ra­ni­je i na­pi­je se od jed­ne ča­še pi­ća. Pro­seč­no vre­me po­treb­no za raz­vi­ja­nje al­ko­ho­li­zma iz­no­si oko se­dam go­di­na. 

Izvor: Politika.rs