Stari očevi po prirodi stvari ne mogu da dožive odrastanje svoje dece. Nije određena granica roditeljstva, ali zakon usvojiteljima propisuje najviše 40 godina razlike u odnosu na dete, kaže psihijatar Aleksandra Bubera. Svet je obišla vest da će poznati glumac Ričard Gir postati ponovo otac u 70. godini. Takve porodice treba da izađu na kraj i sa iščuđavanjem okoline.
Intervju sa Lidijom Janković za Super ženu, petak, 10.08.2018.
Svedoci smo stalnog pomeranja granica roditeljstva kod oba pola, ipak vest da Ričard Gir očekuje bebu sa dvaput mlađom suprugom Alehandrom Silvom brzo je odjeknula. Nisu retki primeri ni u Srbiji da se muškarci u kasnim godinama odlučuju za naslednike, a koliko je to dobro ili loše po dete pitali smo stručnjaka.
“Stariji očevi gledaju na život relativnije i mirnije jer su svašta proživeli, pa to iskustvo može biti dobro. Svakako je fokus, kad je reč o njihovim godinama, što su po prirodi stvari veće šanse da im se nešto desi zdravstveno, nažalost i da umru, pa dete i majka ostaju da se snalaze”, kaže Aleksandra Bubera za Super ženu.
Nije zanemarljivo ni to što su fizičke sposobnosti starijih očeva ograničenije i manje, pa logično u najvećoj meri ne mogu da prate potrebe deteta.
“Bebu treba previti, okupati, hraniti, treba se kasnije igrati, paziti, pomoći da hoda, vozi bicikl i slično”, ističe ona.
Tačno je, kako je dodala, da su ranije studije pokazale da u statistički značajnom procentu deca starijih očeva imaju neki od mentalnih poremećaja, ali je to manje bitan podatak u odnosu na realnost da su manje šanse da njihovi očevi dožive odrastanje svojih naslednika.
Doktorka je rekla da nije određena optimalna starosna granica za roditeljstvo, ali je ukazala da usvojiteljima dece stari zakon dozvoljava najviše 40 godina razlike u odnosu na dete.
“Dakle, ako dete ima deset godina, usvojitelj može imati najviše 50. Mislim da to nije slučajno propisano, bez obzira na činjenicu da se kvalitet života popravio”, ističe Bubera.
Porodica u kojoj je roditelj malog deteta u poznim godinama treba, prema mišljenju Bubere, “da izađe na kraj” i sa okolinom koja ih posmatra sa čuđenjem.
“Ima tu sigurno momenata koji utiču na dete. Ono može da trpi hronične prozivke tipa gde ti je onaj tvoj deda, koje druga deca čuju od svojih roditelja”, zaključuje ona.
Izvor: Superzena.b92.net