Postajemo li sve gluplji? Ovo pitanje muči ceo svet

Dva velika testiranja inteligencije u svetu i poražavajući rezultati nameću jednostavno pitanje, da li postajemo gluplji? Razgovarali smo sa dr Aleksandrom Buberom, psihijatrom i zamolili je da nam objasni zašto se na testiranjima koja bi na kojima se očekivao sjajan rezultat pojavio ovaj?

Centar za ekonomska istraživanja u Oslu istraživanjem na 730.000 Norvežana dokazao je da prvi put otkad se rade testovi inteligencije ne vidimo rast, već znatan pad koeficijenta inteligencije.

Istraživanje je privuklo veliku pažnju jer dokazuje dramatičnu promenu Flinovog efekta koji pretpostavlja da će zbog boljih uslova života IQ rasti.

Ovi rezultati, ali i slični mereni nešto ranije u Engleskoj, suprotstavljeni su generalnom stavu da su mladi napredniji, a generacije sve inteligentnije. Tako, na primer, rođeni 90-ih godina imaju pet bodova niži koeficijent inteligencije nego rođeni 20-ak godina ranije. Zbog čega je to tako? Da li zbog boljih uslova života, razvoja tehnologije i sve većeg oslanjanja na uređaje mlađe generacije intelektualno manje napreduju i postaju pasivnije, pa dolazi do obrnutog Flinovog efekta?

Prema rečima dr Aleksandre Bubera, specijaliste psihijatrije, ovi rezultati su konzistentni sa rezultatima ranijih istraživanja koja su se bavila uticajem spoljašnjih okolnosti na uspešnost.

– Ovo znači da ukoliko su uslovi u kojima osoba odrasta jako loši, za najveću većinu osoba to će dovesti do neuspeha. Ako su uslovi zadovoljavajući u smislu osnovnih potreba, kao i obezbeđeni optimalni uslovi školovanja, koji obezbeđuju izazove iz takozvane “naredne zone razvoja” za najveću većinu dece to će značiti da će biti barem prosečno uspešna. Ukoliko su uslovi izrazito dobri, bez postavljanja izazova, za najveću većinu dece to će biti dobra podloga za ispodprosečan uspeh. Naravno, u sva tri slučaja, uvek postoje izuzeci od ovog opšteg trenda – napominje dr Bubera.

Sa druge strane postavlja se pitanje da li su testovi koji su nuđeni na testiranju sasvim zastareli. Oni su rađeni za one koji su rođeni devedesetih, a generacije koje su rođene kasnije su nešto sasvim drugo. Generacije koje su odrasle uz pametne telefone i drugi vid zabave.

Svetski psiholozi smatraju da je došlo vreme za nove testove inteligencije, jer jednostavno ovi stari više nisu merodavni. Samim tim doveli su u pitanje istraživanja čiji je cilj bio da se odredi da li smo kao čovečanstvo inteligentniji li ne. Jer, ne, sigurno nismo manje inteligentni. Osim toga ljudi su danas u većem procentu uspešniji, nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija.

Ipak, naš psihijatar smatra da, inteligencija i uspeh se ne mogu izjednačiti, a svoju hipotezu da će najinteligentnija, prema IQ mereno, deca biti i najuspešnija još sam Luis Terman je opovrgnuo.

– Ono što je međutim zajedničko za sva istraživanja jeste da su i inteligencija i uspeh uslovljeni genetskim i okolinskim faktorima (inteligencija više genetskim, a uspeh više okolinskim) i da je na ono što je genetski dato moguće donekle uticati, što smo videli i iz originalnog Flinovog istraživanja. Naime, Džejms Flin je ustanovio da sa razvojem boljih uslova i školskog sistema na svakih 10 godina u populaciji dobijamo porast IQ za nekoliko bodova. I u sadašnje vreme za neke populacije je to tačno, recimo u Južnoj Koreji, a za druge populacije je došlo do obrtanja Flinovog efekta, na primer u nekoliko razvijenih Zapadnih zemalja. Rađena su različita istraživanja, hipotezirani su različiti uzroci kao što su: neurotoksični faktori, genetika, migracije, tehnologizacija i slično i za sada nema konzistentnih zaključaka, sem da se ponavlja da su u zemljama gde je najviše emigranata primećeni ovakvi trendovi. Ovo je očekivano, jer je populacija emigranata pod najvećim stresom, najčešće loših životnih uslova sa prisutnom jezičkom barijerom – objašnjava dr Bubera.

Ovo znači da su izmišljene teorije, kao što su na primer ona da postajemo gluplji zato što sve mesto nas rade mašine, koristimo za ih za učenje i dosta se na njih oslanjamo padaju u vodu, jer nikada nisu dovoljno istražene. Za sada ostaju samo teorije.R.N.Izvor: Žena.blic.rs

Komentari

Vaše pitanje / komentar:

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *