Zašto se najčešće zaljubljujemo u proleće?

Aleksandra Bubera

Intervju sa novinarkom Katrinom Đorđević objavljen u Politici 28.05.2017.

Zašto postoji mit o tome da se zaljubljujemo u proleće i kakav je uticaj lepog vremena na naše raspoloženje?

– Pitanje je da li je u pitanju zaista mit, ili stvarnost. Neki stručnjaci koji se bave istraživanjem ovih tema tvrde da je zaista lakše zaljubiti se u proleće i da postoje biološko-fiziološke, psihološke i socijalno-kulturološke osnove za ovakve trvdnje.

Biološki je ljudska vrsta, kao i sve ostale vrste na planeti Zemlji vezana za cikluse izlaska i zalaska Sunca, kao i za cikluse godišnjih doba. To praktično znači da je cirkadijalni ritam (ritam dnevno – noćnih ciklusa) vezan za dnevni ciklus Sunca. Rano ujutro počinju da se luče hormoni koji telo pripremaju za aktivnost, a uveče, već oko 21 časova počinje da se luči melatonin, koji nas priprema za spavanje. Slično se dešava u proleće – luče se supstance koje nas pripremaju za veću aktivnost, a smanjuje se lučenje onih koje nas pripremaju za mirovanje – i ne radi se samo o hormonima, već i o neurotransmiterima. Spomenimo samo povećano lučenje dopamina, obično i serotonina u manjoj meri, smanjenje lučenja melatonina i povečane količine vitamina D3 koji se stvara zbog većeg UV zračenja.

Dopamin je neurotransmiter koji se vezuje za osećanje prijatnosti i zadovoljstva, i u zavisnosti od količine dopamina, može ići čak i do euforije. Serotonin je neurotransmiter čije se smanjene količine vezuju za anksioznost i depresiju. Smanjena količina melatonina izaziva nesanicu, a povećana – uspavanost, nedostatak vitamina D3 se povezuje sa umorom, iscrpljenošću, smanjenom aktivnošću i raspoloženjem, a dokazano je da je prisutan u delovima mozga koji se vezuju za emocije, hormonsku regulaciju i učenje (hipotalamus, hipokampus, cingulatni korteks npr.)

Takođe, jasno je da su povoljniji uslovi za odgoj potomstva u periodu kada je izobilje – s obzirom na dužinu trudnoće kod ljudske vrste, pričamo o proleću sledeće godine.

Sve ove promene doprinose većoj aktivnosti i većem osećanju zadovoljstva i boljem raspoloženju. Sama količina aktivnosti, kretanja i veća vidljivost ljudskog tela pod manje slojeva odeće nego zimi doprinose u proseku nešto većem broju susreta u povoljnijim uslovima nego zimi.

Zbog svega ovoga smo i u mogućnosti da osetimo miris drugih ljudi. Poznata su istraživanja koja iznova dokazuju da je miris povezan sa izborom partnera i reprodukciju, u smislu, da ako nam neko dobro miriše to povećava šanse da s tom osobom imamo potomstvo koje je genetski otpornije na veći broj bolesti – jer je naš telesni miris direktno povezan sa HLA sistemom koji je povezan sa genetskim nasleđem u vezi imunoloških karakteristika. To praktično znači da osoba koja nam “dobro miriše” ima u odnosu na nas kompatibilniju genetsku kombinaciju od osoba čiji nas miris odbija. Zbog toga industrija parfema, pretpostavljam, nikada neće propasti.

Ovo je sve potkrepljeno i kroz razne vidove umetnosti i medije, tako da su uslovi mnogo povoljniji, uopšte uzevši, nego zimi.

Zašto jesen vezujemo za melanholiju?

– Zapravo za smanjenu aktvinost biološko – fiziološko – psihološki vezujemo kasnu jesen, zimu i rano proleće. Moguće je da ovo fiziološko stanje neki tumače kao melanholiju, “zimski bluz” itd. Decenijama se već vode rasprave među stručnjacima koji se bave mentalnim zdravljem, da li sezonska depresija zaista postoji, pa tako i poslednja studija iz 2017-te godine tvrdi da ne postoji sezonska depresija, već da su istraživači do sada postavljali pitanja o smanjenoj aktivnosti ljudi u ovom periodu i dobivši potvrdne odgovore, to tumačili kao znake depresije. Kada se u istom periodu postavljaju pitanja koja su specifična za depresiju, a ne za smanjenu aktivnost, ne dobija se povećan broj slučajeva depresije.

Ali ono što je definitivno tačno je da i ljudska vrsta, kao i mnoge druge vrste na planeti, ima zaista smanjen nivo aktivnosti u ovom periodu. I fizičke, fiziološke, psihološke i socijalne. A poznato je da što imamo viši nivo (u okviru granica zdravlja) ovih aktivnosti, to se bolje osećamo. Takođe je poznato da se ljudi, koji su i tokom zimskih meseci aktivni u fizičkom i socijalnom smislu, trude se da provode vreme napolju, sa drugim ljudima i da unose hranu koja je bogata vitaminima i mineralima (kojih ima više u hrani tipičnoj za proletnju i letnju sezonu), bolje osećaju od onih koji to ne čine.

Zašto najveći broj ljudi na pitanje – kada ste i gde (bili) najsrećniji odgovara: leti i na moru?

– Odgovor na ovo pitanje je povezan sa odgovorima na prethodna pitanja – pored povoljnijih sezonskih  uslova za psiho-fizičku dobrobit, najčešće letnje odmore provodimo s ljudima koji su nam dragi, zatim odmor najčešće doživljavamo kao nešto zasluženo i vreme i mesto gde možemo da se konačno opustimo i zaboravimo svakodnevne pritiske i obaveze (mada nam to često ne uspeva ukoliko odmor traje manje od tri nedelje u kontinuitetu).

Takođe, veliki broj ljudi navodi, mada ne znam da li je u pitanju većina, da im prija dodir sa vodom, miris mora, gledanje u vodu itd. Ipak, postoje i ljudi koji mnogo više vole planinu, reku, šumu, selo, ili zimske odmore.

Takođe, poznato je da mnogi ljudi doživljavaju odmor i kao vrlo stresnu okolnost, jer umesto da se opuste, odmore, ponovo uspostave dobre ili poboljšaju narušene odnose sa bliskim ljudima dožive upravo suprotno.

Takođe leto, sunčanje i kupanje su takođe fiziološki (oksidativni, dehidratacioni, UV i IC  itd.) stres za organizam i poznato je da tokom leta češće imamo problema sa herpesom, virusnim bradavicama i ostalim problemima koji zapravo imaju veze sa padom imunih odbrambenih snaga organizma, a da se neke autoimune bolesti (koje nastaju, pojednostavljeno zbog ‘povišenog’ imuniteta, te organizam napada sam sebe) leti najčešće poboljšavaju. To važi ukoliko se ne izlažemo baš direktno i mnogo suncu, jer se u suprotnom mogu i pogoršati.

Komentari

Vaše pitanje / komentar:

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *