Dr Snežana Japalak, lekar specijalista psihijatrije i članica tima ordinacije Bubera, za portal B92.net govorila je o Aspergerovom sindromu. Intervju koji je novinarka Slađana Vasić priredila za portal možete pogledati ovde, a u nastavku prenosimo razgovor u celosti.
O kakvoj bolesti se radi?
AS spada u pervazivne razvojne poremećaje koje karakteriše oštećenje socijalnih interakcija, oskudni, stereotipni, repetitivni repertoari interesovanja i aktivnosti. AS je poremećaj koji nastaje tokom razvojnog perioda, i najčešće se dijagnostikuje u ranom uzrastu. Američka klasifikacija bolesti ga svrstava u autistični spektar poremećaja. Osobe sa AS vide, čuju i osećaju svet drugačije.
Da li je nasledna?
Smatra se da AS ima jaku genetsku osnovu, koja još uvek nije definisana, ali i da spoljni faktori imaju uticaja.
Kako se manifestuje?
AS karakteriše manjkavost socijalnih veština, uzak krug interesovanja, repetitivni obrasci ponašanja, osobenosti govora i jezika, problemi neverbalne komunikacije i motorna nespretnost. Da bi se postavila dijagnoza AS neophodno je da dete ima normalan kognitivni razvoj kao i razvoj jezičkih veština. U najranijem uzrastu se primećuje da ne uspostavljaju kontakt očima, čudno se ponašaju u socijalnim situacijama, ne prepoznaju “govor tela” i izraze lica što im izaziva poteškoće da razumeju tuđa osećanja i namere “da čitaju ljude”, otežano razumeju šale i sarkazam, nejasne ili apstraktne koncepte, imaju problem u ispoljavanju emocija iako mogu da budu emotivniji i empatičniji od drugih ljudi. Kod govora često se primećuje odsustvo intonacije i slaba modulacija govora “govore kao roboti”, govor može biti značajno glasniji, brži, u obliku opširnih monologa bez uključivanja sagovornika. Skloni su da ponavljaju pokrete, često su nespretni, imaju lošu koordinaciju i mogu ispoljavati poskakivanje tokom hoda i čudno držanje. Imaju neuobičajen odgovor na senzorne stimuluse (zvuk, svetlost, dodir, ukus), vrlo često ispoljavaju preosetljivost koju prati izbegavajuće ponašanje i anksioznost. Ne vole promene, neočekivane situacije, nedostaje im spontanost. Skloni su ograničenim i ponavljajućim obrascima ponašanja, aktivnosti i interesovanja.
Kako se leči? Koje sve specijalnosti je leče?
AS se ne leči, leče se psihijatrijski poremećaji kod osoba sa AS koji mogu da se razviju usled prevelikog stresa i slabih mehanizama odbrane. Tada osobe mogu da imaju simptome anksioznosti, depresivnosti i/ili psihotičnosti zbog kojih se javljaju psihijatru. Osobe sa AS mogu da unaprede kvalitet života unapređenjem socijalnih veština, govora, motorike kroz treninge socijalnih veština, fizičke vežbe, psihoterapiju, rad sa logopedom, fizioterapeutom, psihoterapeutom i psihologom. U ranom uzrastu su uključeni dečji neurolog i pedijatar.
Mnoge poznate ličnosti je imaju, što znači da se s njom normalno funkcioniše, ima li podataka koliko je česta?
Aspergerov sindrom nije bolest već poremećaj koji opisuje različitosti funkcionisanja osoba koje ga imaju u odnosu na ostatak populacije, i zbog toga se naziva i neuroatipičnošću. Javlja se kod osoba sa normalnom ili visokom inteligencijom. Osobe koje imaju Aspergerov sindrom često imaju neverovatnu moć da se fokusiraju na detalje, istrajni su, organizovani, dosledni, poštuju pravila što ih čini pouzdanim i odgovornim.
AS se češće dijagnostikuje kod dečaka, postoje različite procene učestalosti u odnosu na devojčice. Nekada se smatralo da je odnos 9:1, poslednjih godina se smatra da je taj odnos 3:1, 2:1, što se pripisuje češćem prepoznavaju poremećaja kod devojčica. Učestalost AS nije sasvim poznata jer se poremećaj ne dijagnostikuje uvek u ranom uzrastu. Neretko se dijagnostikuje tek u adolescenciji, kada se osoba javi psihijatru ili psihologu zbog razvoja anksioznosti, depresivnosti ili psihotičnosti. Po nekim procenama smatra se da oko 50% osoba sa AS ostane nedijagnostikovano, od čega su večinom osobe ženskog pola. Procena učestalost AS se razlikuje od autora do autora, najčešće je u intervalu od 0.003 do 0.004%.