Paranoja

Aleksandra Bubera

Intervju sa novinarkom Dajanom Debić objavljen u skraćenoj verziji na portalu B92 29.11. 2010.

Šta je paranoja?

– Paranoja je reč koja potiče od dve reči „para“ i „nous“ što znači pored razuma. I zato u ove poremećaje spadaju poremećaji kod kojih postoji neko sumanuto uverenje ili ceo sistem ovakvih uverenja. Sumanuto uverenje podrazumeva takvo uverenje koje je nerealno, iskrivljeno i nepodložno korekciji. Odnosno, osoba koja ima ovakvo uverenje ne prihvata nikakvu mogućnost da postoje alternativna objašnjenja situacije, koja bi svima drugima bila prihvatljiva i logična, koliko i sumanuto uverenje, ili i još logičnija.

Na primer, ukoliko osoba ide ulicom i naiđe na grupu ljudi koja se glasno smeje, može im prići i početi da viče na njih, tvrdeći da joj se podsmevaju. Svima bi logičnije i prihvatljivije bilo objašnjenje da se ta grupa dobro zabavlja nekim svojim zgodama ili vicem i da to nema nikakve veze sa slučajnim prolaznikom, ali osoba koja ima sumanutu ideju će odbiti bilo koje drugo objašnjenje od onoga u koje sama veruje, a to je – da joj se podsmevaju.

Emocije koje idu uz ovakva uverenja nekada mogu biti toliko intenzivne i čvrsto vezane za uverenje da to nazivamo „ideo-afektivni blok“, a nekada to nije slučaj.

Paranoična psihoza

– Ono što nazivamo paranoičnom psihozom, paranojom u užem smislu, podrazumeva da postoji sumanuti sistem koji se bavi samo jednom temom, bilo da je to ljubomora, pronalazaštvo, proganjanje itd.

Ovde obično postoji jedna logička greška, npr. da je osoba genijalni pronalazač, a sva ostala razrada je vrlo logična i povezana. Ove osobe najčešće u svim ostalim životnim poljima razmišljaju potpuno logično, jasno i povezano, ali na datu temu su nekorektibilne. Tako da, kada razgovarate sa osobom koja ima paranoičnu psihozu, u početku nemate utisak da ima neki problem, sve dok se ne dotaknete diferentne teme. A onda čujete ceo lanac sumanutosti, koji se logično nastavlja na prvu iskrivljenu, sumanutu ideju.

Takođe, u početku, ove sumanutosti ne moraju izgledati sumanuto, tj. mogu imati nekih realnih elemenata, iako su jasno apsurdne. Na primer, da je partner vara i to u tolikoj meri da to radi i sa njihovom zajedničkom decom, kao i da se prostituiše, zbog čega zarađuje velike količine novca, zbog čega je kažnjen odsecanjem polnih organa. Dokazi za ove tvrdnje su tragovi „semene tečnosti“ koje nalazi na donjem vešu partnera, kašnjenje kući s posla, „čudno” gledanje prilikom kucanja SMS poruka na mobilnom telefonu, novi sat koji je kupio i sl. Pomoć u nabavljanju dokaza često traže i od privatnih detektivskih agencija, nose veš na uzorkovanje u laboratorije itd. Realnost u ovom slučaju je da je partner ovakve osobe imao ozbiljnu operaciju zbog tumora i da mnogo radi, a sve ostalo je potpuno nerealno.

Ove ideje nikada nisu toliko bizarne kao kod shizofrenije, gde su ideje jako “pomerene” i nemaju ama baš nikakvog dodira sa realnoću, „van zdrave pameti“ su – na primer, da je pacijent uključen u svemirsku mrežu preko koje čita misli i u stanju je da ih odašilje pomoću aparata koji mu je ugrađen u zub i kojima šalje elektromagnetne talase kojim utiče na erupciju vulkana na Marsu i sl.

Ipak, kasnije, kako poremećaj duže traje, a osoba sve teže funkcioniše zbog čestih sukoba sa okolinom i neprijatnih osećanja koja prate poremećaj, a koje osoba ne ume da razreši, cela ličnost počinje da trpi i da se menja. Često su osobe veoma ostrašćene i uzbuđene u vezi sa sadržajem koji iznose, barem u početku bolesti. Kasnije, kada o tome pričaju, često se i ne primećuje tolika uzbuđenost, ali je ona jasno vidljiva iz postupaka koje osobe koje pate od ovog poremećaja čine kao što su ubistva, samoubistva, česte prijave sudu, policiji itd.

Paranoidna psihoza

Kod paranoidnih psihoza, opet, celokupna ličnost je zahvaćena poremećajem od početka, lako se da videti da osoba ima ozbiljan poremećaj, jer čudno razmišlja u vezi sa mnogim životnim temama, sistem sumanutih ideja nije tako logično i čvrsto povezan – tu je obično više grupa sumanutosti na razne teme, a emocije često nisu baš toliko intenzivne.

Postoje različite vrste paranoičnih psihoza tj. paranoje u zavisnosti od tematike za koju su sumanutosti vezane:

  1. Revandikacione sumanutosti – revandicatio znači povraćaj, nadoknada, izvršenje pravde tako što se vraća izgubljeno pravo i u ova grupa sadrži četiri podgrupe:
  • Procesni kverulanti – osobe koje su stalno na sudovima, stalno se zbog nečega sude i tuže. Tuže svoju firmu, rođake, prijatelje, zbog raznih nepravdi u vezi nasledstva, posla, imovine, etike, morala itd.
  • Procesni kverulanti – osobe koje su stalno na sudovima, stalno se zbog nečega sude i tuže. Tuže svoju firmu, rođake, prijatelje, zbog raznih nepravdi u vezi nasledstva, posla, imovine, etike, morala itd.
  • Sumanuti pronalazači – veruju i svima tvrde da su genijalni pronalazači i da im pravo na njihov pronalazak nije priznato, ili im ga je neko „ukrao“, zbog čega se stalno tuže i sude i zahtevaju priznavanje svog ekskluzivnog pronalaska.
  • Fanatični idealisti – kada osobe sebe doživljavaju kao vođe novog svetskog poretka, vere, socijalne reforme itd, zbog čega se bore da to i ostvare i to na vrlo fanatičan način.
  • Sumanuti megalomani – osnovno kod njih su ideje veličine, jer imaju natprirodne moći, pamet, spsosobnosti i da su u krvnim ili poslovnim vezama sa poznatim ličnostima i porodicama ili da pripadraju velikim i važnim organizacijama kao što su CIA, vlada, kraljevske porodice i sl.

      2. Strasne sumanutosti:

  • Sumanuta, patološka ljubomora – osoba veruje da je partner neveran i traži dokaze ljubavi i neverstva (kasnije samo ovog drugog) kako u sadašnjosti, tako i u prošlosti i u budućnosti, što vezu pretvara u pakao koji se ne može izdržati. Pošto često počinje postepeno, sa postupcima koji se tumače kao normalna ljubomora, pa se polako razvijaju ka sumanutoj, partneri ovakvih osoba često dugo trpe razna maltretiranja pre nego što shvate da je osoba bolesna.
  • Erotomanija – osoba veruje da je u nju zaljubljena ili da je voli neka osoba, i to uglavnom neka veoma poznata, istaknuta ili bogata ličnost. U prvoj fazi osoba pokušava da dođe do ličnosti za koju smatra da je voli, da joj priđe, pokaže svoja osećanja, nada se, jer postupke te ličnosti, npr. izjave na TV-u, tumači kao tajne znake ljubavi prema sebi. Zatim, kada joj postane jasno da od toga nema ništa, počinje da se ljuti i optužuje a u sledećoj fazi počinje da je proganja i mrzi.
  • Senzitivna sumanutost odnosa – osoba oseća da je u centru zbivanja koja stežu obruč oko nje, koja su preteća i ugrožavaju je. Oseća se priteranom uza zid i sve koji su oko nje doživljava pretećim i ugrožavajućim, zbog čega se osoba povlači u sebe, depresivna je i sve više oseća da je slaba i bespomoćna.
  • Interpretativna sumanutost – ovakve osobe veoma čudno interpretiraju spoljašnju stvarnost ili telesne senzacije, misli, osećanja, snove. Na primer, ono što čuju na televiziji, kako se neko nasmejao ili na koji način je nešto rekao, šta je obukao ili slično, za njih ima posebno značenje. Npr. ako je poznanica danas stavila ljubičasti ruž, to znači da će doći do rasta akcija na berzi, ili ako mu krče creva, to znači da je sasvim sigurno oboleo od side, isl.

U ovu grupu poremećaja spadaju i ljudi koji boluju od sumanute hipohondrije, koja se po kvalitetu razlikuje od obične hipohondrije, tj. straha od određenih bolesti. Npr. osoba veruje da joj paraziti gamižu pod kožom, zatim „hvata“ parazita i odnosi ga lekaru kao dokaz i na analizu.

Kako nastaje paranoja i kada?

– Paranoja može nastati bilo kada tokom života, ali najčešće počinje  u srednjim i kasnijim godinama života. Današnja nauka nema tačan odgovor zašto nastaje paranoja, već samo govori o raznim mogućim uzrocima, među kojima se spominju povrede glave, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, struktrura ličnosti, loše roditeljevanje, genetika, stresna i traumatska iskustva u životu, poremećaj neurotransmitera mozga…

Ono što je zajedničko, ako jako generalizovano posmatramo parnoične poremećaje, jeste da je sumanuta ideja ili sistem sumanutosti jako važan u životu obolelele osobe i ona na taj način, koji je zdravom čoveku teško shvatljiv, kompenzuje nedostatke u doživljaju sebe.

Ako se vratimo na trenutak na podelu paranoičnih psihoza, videćemo da u svim vrstama poremećaja pacijent u stvari, zbog poremećaja koji ima, sebe doživljava kao važnu osobu oko koje se dešavaju veoma važne, ili neuobičajene, ekskluzivne stvari, koje ih veoma izdvajaju od ostalih ljudi.

Kako se leči?

– Kod ove vrste poremećaja neophodna je primena lekova, koji će pomoći pacijentu da se distancira od ideje koja mu je toliko važna da oko nje organizuje ceo svoj život.

Kada to postignemo u nekoj meri, potrebno je sa pacijentom raditi, najčešće u uslovima lečenja u bolnici, na tome da ideju „pomeri” iz centra svoga bivstvovanja, pomoći mu da nauči da drugačije funkcioniše i da, koliko god je moguće, svoje viđenje o sebi koriguje na zdrav način, a ne pomoću sumanute ideje.

Ovaj proces je dug, iscrpljujući za okolinu i samu osobu, a potrebno je da sa osobom radi tim stručnjaka da ne bi došlo do iscrpljenja terapeuta.

Koliko je opasna?

– Paranoja može biti veoma opasna, kako za osobu koja je ima, tako i za osobe koje su objekat paranoične ideje – partnera, porodicu, šefa, ličnost za koju veruje da je voli i sl. Kada je osoba zbog sumanutosti gnevna ili očajna i ne vidi izlaz, može pokušati ili počiniti ubistvo ili samoubistvo.

Kako prepoznajete paranoju ili neki njen oblik kod osoba sa kojima se srećemo svakodnevno, koji nisu svesni da su oboleli ili nije uzela previše maha?

– Sem paranoičnih i paranoidnih psihoza, postoje i ljudi koji imaju tzv. paranoidni poremečaj ličnosti, paranoidne crte ličnosti i paranoidnu adaptaciju ličnosti.

Osoba sa paranoidnim poremećajem ličnosti je osoba koja je rigidna, perfekcionista, obično veoma pametna, ali sumnja u sve i svakoga i sa takvom osobom je jako teško živeti, jer će zameriti svima i svakome na svaki postupak koji proceni kao najmanju grešku, nepoštovanje ili nepravdu. Teško će funkcionisati u društvu, često biti sama, jer ne veruje nikome i često će biti u sukobu sa svima, jer će verovati da je ona jedino ispravna i pravedna, a svi ostali pokvareni.  Ovakva osoba će često imati izlive besa, koji se mogu završiti i fizičkim nasiljem zbog svih nepravdi koje su joj nanete. Ali, ova uverenja nikada neće ići do nivoa sumanutosti.

Osoba sa paranoidnim crtama ličnosti će biti sve ovo, ali u mnogo manjoj meri i sa njom će već biti lakše živeti.

A osoba sa paranoidnom adaptacijom ličnosti je zdrava osoba, koja jeste perfekcionista, sumnjičava i veoma pametna, ali je to ne remeti u svakodnevnom funkcionisanju i dobro je uklopljena u svoju porodicu i društvo.

Inače, svi mi imamo neku adaptaciju ličnosti bilo da je to histrionična, šizoidna, opsesivna itd, što ne znači da imamo neki poremećaj, već da je to način na koji smo naučili da funkcionišemo u svetu. Adaptacija u stvari opisuje na koji način najčešće reagujemo.

Skraćenu verziju članka možete pročitati na portalu B92.

Komentari

Vaše pitanje / komentar:

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *