UNICEF-ovo istraživanje je pokazalo da oko 85 odsto dece uzrasta od osam do 17 godina aktivno koristi internet.
Interent u savremenom dobu predstavlja „prozor u svet“ za mnogu decu, ali i „prozor“ koji ih izlaže opasnostima od virtuelne stvarnosti. Vršnjačko nasilje, pre svega ono na društvenim mrežama, poslednjih godina uzelo je velikog maha čak i među mlađim osnovcima.
Istraživanje o digitanom nasilju kod dece sproveo je UNICEF i ono je pokazalo poražavajuće rezultate – preko 85 odsto dece starosti između osam i 17 godina koja na raspolaganju imaju internet, provode dva i više sati dnevno na kompijuteru. Ovo vreme se produžava sa uzrastom deteta. Istraživanje je takođe pokazalo da komunikacija na društvenim mrežama više zaokuplja starije uzrasne grupe, nakon 12. godine.
– Internet je sada dostupan gotovo svima, i većina ga ne koristi u edukativne svrhe. Vrlo često je na ovaj način moguće doživeti bilo kakav vid nasilja. Ja sam lično doživeo da preko društvenih mreža dobijam uvrede samo zato što slušam drugačiju muziku – rekao je učenik S.J. za portal Pink.rs.
Dr Aleksandra Bubera psihijatar i psihoterapeut kaže da danas deca do 12. godine nikako ne bi smela da koriste bilo koji vid novih tehničkih sredstava, gde postoji rizik da nekontrolisano koriste internet.
– Stiv Džobs nije dao svojoj deci pristup kompijuterima do 12. godine, i mislim da svi treba da se povdemo ovim primerom. Međutim, to je prosto nemoguće izvesti u svaremenom dobu. Danas u školi sva deca imaju pametne telefone, i ukoliko detetu ne date to, onda će mu se svi smejati u školi – objašnjava ona za naš portal.
Prema njenim rečima, rodtelji su ti koji treba da vode računa i kontrolišu dete, jer je za „predatore“ ono „laka meta“.
– Možda je rešenje da detetu kupite „cigla model“, jer tu ne postoji rizik od surfovanja. Bilo bi dobro da im se ograniči korišćenje pametnog telefona, na sat ili dva, to je pored bezbednosti takođe dobro i zbog zavisnosti od novih gedžeta – objašnjava ona.
„Rupa u zakonu“ u sajber prostoru
Činjenica je da društvenu mrežu Fejsbuk ne mogu da koriste osobe mlađe od 18 godina, međutim ovde postoji određena „rupa u zakonu“, a to je lažno predstavljanje.
– Roditelj treba da kontroliše aktivnosti deteta na društvenim mrežama. Nikada se ne zna ko im je sve poslao zahtev za prijateljstvo, ili im piše – objašnjava Bubera, i naglašava da je pre svega važno poverenje roditelja i deteta, jer nikada se ne zna ko „vreba“ u sajber prostoru.
Ovim povodom u Osnovnoj školi „Vlada Aksentijević” iz Beograda orgnaizovana je tribina za roditelje i decu, gde su oni mogli da se informišu i saznaju razne informacije o digitalnom nasliju.
– Ono što sam saznao je činjenica da je veliki broj povratnika ovih teških krivičnih dela, i ne moramo da čitamo novine i gledamo TV da shvatimo šta sve može da se desi – kaže zabrinuto roditelj Z.C. čije dete je učenik ove škole. On je dodao da bi najbolje bilo napraviti bazu u kojoj bi se nalazili višestruki pedofili i na taj načni bi roditelji bili upozoreni na potencijalnu opasnost.
Fondacija „Tijana Juric“ se zalaže za jače kazne za pedofile, između ostalog i za registar povratinka. Igor Jurić je za portal Pink.rs rekao da je to važna karika u borbi protiv ovog velikog problema.
– Svedoci smo mnogih slučajeva takozvanih povratnika, odnosno onih koji posle izdžavanja kazne ponove krivična dela. Jedino svrsishodno je da se oni sklone sa ulice. Zbog toga se fondacija zalaže i za javni registar osudivanih pedofila bi informisao roditelje o tome ko živi u blizini njihove dece. Mnogi primeri ovog registra postoje u Evropi – rekao je Igor Jurić za protal Pink.rs.
– Dete je laka žrtva, ona svuda pristupaju sa poverenjem i sa jako malo informacija. Deca su osetljiva, jer ne mogu da naprave razliku zbog čega je neko dobar prema njima – ističe Bubera i dodaje da su zajednički rad, poverenje i kontrola najvažniji u pervenciji od ovakvih slučajeva.
Problema i opasnosti ima mnogo i na svakom koraku. Nije baš jednostvano da se sa detetom ostvari odnos poverenja i razumevanja. Činjenica je da će se vaše dete, ukoliko je žrtva ovakvih „predatora“, pre ili kasnije obratiti nekome za pomoć. Trudite se da ta osoba budete upravo vi.
J. Stanković
Izvor: Pink.rs